Priđe bih znal, Bože, što je sad na nebi
Priđe bih znal, Bože, što je sad na nebi
(što znati ne može živ človik po sebi)
ner ću znat moć misal onojzi od gospoj
kojoj sam zapisal na posluh život moj;
zač slatko pogleda nje ljepos sve k meni, 5
a združit li ne da svoj obraz rumeni.
Ako me ne želi za svoga nje ukras,
zač k meni veseli obraća svoj obraz?
To li me još ljubi, zač svojo' mladosti
i mojo' dni gubi s kom biše radosti? 10
Ne zna li nje ures što se je kajati
i koja rados jes dobre dni zbrajati?
ne zna li što će čut u svojoj pameti,
kada jo' drag u skut kako stril doleti?
Ne pozna, mogu rit, ništo toj, kad ljubav 15
ne pozna, koja mrit čini me, dim uprav.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
