Tvrđi bih kamena, da mogoh odolit
da lice suzama ne budem sve polit.
Tvrđi sam mramora, ne imam ljuvezni,
jakino od mora val kada uzbijesni,
misleći nevolju od moje mladosti, 5
za ku se sve bolju, jer ne imam radosti;
ter molbom ja molju da me svak žaluje,
ako mi nevolju i moj plač vjeruje.
Jer ini razgovor ne ćutim koli smrt,
ku služim i zovem, jeda me bude strt. 10
Još višnja nebesa moj plač da iskuse,
jer do njih doseza uzdah moj i suze.