Makar tve da uvik ne viđah mladosti

Makar tve da uvik ne viđah mladosti
Писац: Шишко Менчетић

129. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Mada.

Makar tve da uvik ne viđah mladosti,
   nada mnom živ človik ne bi imal radosti,
ar ne bih u željah za tvoju stal ljepos,
   što vidit prî veljah u suncu ja sljepos.
Da kada čes moja toj hoće, sunačce, 5
   da mi si gospoja, pridaju t' srdačce:
ali t' me smili ti, gizdavi cvite moj,
   ali t' me cvili ti, - li sam ja sasvim tvoj.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.