Vaskolik život moj, od moje mladosti,
ne imah vijek pokoj već gorke žalosti.
Tomuj nije moj uzrok, nu druzi rijet mi će:
ovo je vas prirok cjeć moje nesriće.
Nut ja znam najbolje što mi je u srcu 5
i tko mi nevolje satvori srdačcu;
ma trpim s tužicom ter s jadom snebivam,
i ljutom suzicom me lice umivam;
ter čekam vrjemena, jeda se izbavim
oda zla imena i gnjijeva sve sasvim, 10
koji me porazi i skrati mu mlados
i grdo sve spraži, da ne imam vijek rados.
Još ako moć budu tužni jad odolit,
ili se prjehudu čemeru umolit,
jeda me slobodi od gorke tužice, 15
i vas gnijev prihudi odnese snažice.
Jer da me ikakor slobodi od jada
i tužni moj prikor pogubi odsada,
ne bih se vijek veće na hud gnijev tužio
i sve bih nesrjeće odsada zabio. 20
To li se ne more tužni jad umolit,
znam da ću i gore suzice još ronit;
tadaj ću vapiti iz glasa smrt priku:
ne mogu trpiti nesrjeću veliku.
Ako li još bude daleč rok od smrti, 25
znam gnijeve sve hude što me će prije strti;
daj neću vapiti ni ronit suzice
već jednom strpiti čemerne tužice.
Tadaj ću počinut kad me smrt razdili,
s vesel'jem priminut ovi svijet nemili: 30
od moje mladosti imah sve tužice
i gorke žalosti, roneći suzice.
Dosta.
