Sliši moj pun jada uzdihaj i tužbu

Sliši moj pun jada uzdihaj i tužbu
Писац: Nepoznati autor
729. pesma drugog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Sliši moj pun jada uzdihaj i tužbu,
   stvoren'ja sva sada skup'te se u družbu!
Ne kren' se lisni vlas, tih budi vitre[n] ćuh,
   da čuje svak moj glas, prî nego puštam duh;
najliše vi k meni na žalos priđ'te sad 5
   svi ki ste žalosni ćutili plamen jad,
nemila pokli tač dâ meni za službu
   uzdihaj, boles, plač, tugu, vaj i tužbu.
Žal'te me sve gore, sve ptice, svaka zvir,
   sva dubja, sve more, sve ribe, svaki vir, 10
kad ova od gospoj mu dvorbu ne plaća
   negoli život moj napospih prikraća.
Plač' sa mnom sunačce i zora svitlušta,
   er moje srdačce tužica ne pušta.
Žali me sva kripos nebeska [s] zvizdami, 15
   pokli čas nje lipos pokoja ne da mi;
i mjesec sa svima nebesi sa mnom cvil',
   odkoli ne prima moljen'ja ova vil.
Plači me trn, drača, er veće u meni
   od suza i plača prilike moje nî. 20
Združ'te moj tužni vaj sve vode, sva vrila,
   kad meni vil ovaj milos je sakrila.
Zovu još sve rike, ke m' dažde i blati,
   er viđu dovike meni je plakati.
Žali me noć i dan, čas, ura, hip i vik, 25
   odkoli nî mi dan boljezni mojoj lik.
Žali me prolitje i jesen i zima
   i ljeto, kad bitje u vaj me vazima.
Žal'te me sva zel'ja, sve trave, svaki cvit,
   pokli čas vesel'ja ne imah na saj svit.30