Onojzi ku ljubim rekoh ja uz tužbu:
"Ne čin' tač da gubim posluh moj i službu;
jer ću ja iscvilit sve moje dni zaman,
ako me pomilit ne budeš niki dan."
Tadaj se obrnu nje lipos ljuveno, 5
zatoj ja vas trnu i venem skroveno,
zatoj mi svaki čas još pamet utječe
spominat slatki glas, "Ne boj se" kad reče.
Misal je toj veća ka me će ispržit:
što mi se obeća kad se će izvršit? 10
Zašto se mâ mlados tim pase još na svit,
želeće nje rados jak sunce mrzal cvit.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
