Аутор:Динко Рањина

←Списак аутора: Р

Динко Рањина (1536–1607)

дубровачки песник

Динко Рањина

Песме

Пјесни разлике

Пјесни разлике

1. О ви сви љувени, ки ове слишате
2. Латинка, лијепа вил, с великом љубави
3. Дзангле град би, који вилу да, ка мене
4. У ДЗОРУ ПРОЛИТЊУ.
5. У ПРИМАЉЕТО.
6. У ИСТО ПРОЛИТЈЕ.
7. Једна јур љепота, с којом је здружена
8. Рат и мир сладак јес и гњив, ки сатвара
9. Гледаје твој урес види се у теби
10. Вазда ћу вријеме ја и мјесто хвалити
11. С истока кад дзора отвори бијели дан
12. За све да сунце згар, кад буде изити
13. Бивши вил лијепа ма не може бит ино
14. Не жељу иман'ја на сај свит имати
15. Нека иду ван ини по свиту благо тој
16. Свак мени говори: тамниче, свијес стави
17. У толи плам велик чују се горити
18. Ако цић ер носи љубав се велика
19. Избрана младости, ку рајем свак зове
20. Госпоје свих госпој, ка туге моје знаш
21. КАЖЕ, ЗА ШТО ЈЕ ЖЕСТОКА ЊЕГОВА ГОСПОЂА.
22. Сгоди се на свит сај, да Љубав весела
23. Госпоје свих госпој
24. ЕЛЕЏИЈА АЛИТИ ТУЖБА НА ЉУБАВ, У КОЈОЈ КАЖЕ, КЕ ТУГЕ ТРИЈЕБА ЈЕ ДА ПРОЂУ СВИ ОНИ, КИ СЛУЖЕ ЉУБАВИ.
25. Толико на неби ни свитал сунач зрак
26. ОВУ ЕЛЕЏИЈУ ПИШЕ ГОСПОДИНУ ЛУЦИ ЛУКАРЕВИЋУ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ, ДА РАЗЛОГ НЕ ИМА КАРАТ ГА, ЕР ЉУБАВ ВЕЛИКУ ЈЕДНОЈЗИ ГОСПОЈИ ЛАТИНЦИ НОШАШЕ.
27. О ви сви, ки сте час од мудрих на свити
28. Од жеље љувена, о славо сва моја
29. Ка год звир, вјеруј, јес под небом на свити
30. Госпоје свих вила
31. Ако ме не пристав
32. Вил жели тач му злед
33. О горка љубави
34. Толико велми јес
35. ОДИЈЕЉЕН'ЈЕ.
36. ОДИЈЕЉЕН'ЈЕ.
37. ОДИЈЕЉЕН'ЈЕ.
38. ОДИЈЕЉЕН'ЈЕ.
39. ОДИЈЕЉЕН'ЈЕ.
40. За њеком јур гором, ливада гди сташе
41. У боју што јунак горе се снебива
42. Дар чекав љувени, ки ми доћ све цкњаше
43. Бивши сад здружени у љубко ми дило
44. Гиздава ма вило, рад које на свити
45. У ВЕСЕЛ'ЈЕ РАДОСТИ ЉУВЕНЕ.
46. ПАСТИРСКЕ ПЈЕСНИ.
47. Спила је камена, ку сунце не пече
48. Пастир, ки дуге дни пати зла љувена
49. Ови дан примили, ки скрати ме труде
50. ДЈЕВОЈКА ГОВОРИ.
51. ЈЕДНИЈЕМ, КОЈИ ГА СИЉАХУ, ДА КУ ГОД ПЈЕСАН ЗАЧНЕ.
52. Соко је ћуди ове, сви људи тој знају
53. Ја, ки ти њекада мио бјех толикој
54. Ах право је ли тој, је ли то праведно
55. ОВУ ПЈЕСАН ИЗЕ ИЗ СПЈЕВАОЦА ТИБУЛА.
56. Љубав ме скончава кроз љуту ње силу
57. Госпође, тва љубав велми ме усили
58. ОВДИ ПЈЕСНИ СЛИДЕ, У КОЈИХ СЕ ЗЛИМ ЖЕНАМ РУГА.
59. Ки разлог јес овој, нека ми сад реку
60. Госпође жестока, ку ћуд ма не знаше
61. ЈЕДНОЈ ЗЛОЈ ЖЕНИ, КА СЕ С ЊЕКИЈЕХ РАСИПАШЕ А СВОГА ПРИЈАТЕЉА ЉУБИТ ВЕЋЕ НЕ КТИЈАШЕ.
62. ЈЕДНОМ НЕПРИЈАТЕЉУ, КОЈИ СЕ ЛУДО ЗАХВАЉИВАШЕ ИМАТ ЈЕДНУ ЖЕНУ, КА СВОМУ ЉУВЕНУ ПРАВУ ВЈЕРУ ДРЖАШЕ.
63. ПРИЈАТЕЉУ ЈЕДНОМУ, КОГА ЗЛО ЖЕНЕ РАСИПАХУ.
64. ДРУЖИНИ СВОЈОЈ, КИ Ш ЊИМЕ СТАХУ.
65. Рич ову чух ја рећ, која вик ствара се
66. Стражниче, ки гледаш и бљудеш студени
67. У даре љувене, право се свуд прави
68. Избрана њека вил, за ком мре живот мој
69. Једна вил у сјени од дуба сједећи
70. Сгоди се њекада, да она вил једноме
71. За скратит моје дни, госпође свих вила
72. Анђелска би дика виле, ку свит слави
73. Госпоје љувена, ка ми тач омили
74. О цвите свих госпој, велми се зову благ
75. ГОСПОДИНУ ФРАНУ ЛУКАРЕВИЋУ.
76. Рад тебе, госпође, вјеран ти бив слуга
77. Ухићу птицу ја и стављу под затвор
78. На грани кад стоје од дуба зелена
79. Прикрати своје дни сред огња без боли
80. Липота твоја тај и славна тва дика
81. Нигда ти огањ мој не ктјех ја одкрити
82. О вило честита, ку славно свак поје
83. Ја ти ћу свакоје дат славе, љубави
84. Љубави, не мњу вик, да липшим, добро знај
85. ГОСПОДИНУ МАРОЈУ МАЖИБРАДИЋУ.
86. Избрани цвите мој, ки се час ма бројиш
87. Цвите мој, цвит они врху свих гиздави
88. Могу се благ звати, гиздава ма вило
89. О цвите свих госпој, кој слике вик не би
90. О сунце с неба згар, кога зрак једини
91. Љубави, које влас на свит се свуд слави
92. Ниједан ни чловик ниједној вил под неби
93. О ти, ка с' живот мој, смирно те ја мољу
94. Кад твоју љувену гди липос ја виђу
95. О цвите немили, ки кроз тве зло дило
96. Срид очи твојих ти, од свијета ке с' урес
97. ЈЕДНОМУ ЗЛОЋУДУ ЗЛОТВОРУ.
98. ЈЕДНИЈЕМ ХИМБЕНИЈЕМ ПРИЈАТЕЉОМ.
99. ИСТИЈЕМ.
100. ИСТИЈЕМ. (1)
101. КАЖЕ ЛАШТВО ПРИЈАТЕЉА ДАНАШЊИХ.
102. ЈЕДНОМУ НЕПРИЈАТЕЉУ, КОЈИ СЕ РИЈЕЧИМА ПРИЈАТЕЉ ЧИЊАШЕ А ДЈЕЛИМ ПАК СВАКО ЗЛО ТВОРАШЕ.
103. ЈЕДНОМУ ЗАВИДНИКУ.
104. ИСТОМУ.
105. ИСТОМ.
106. ЈЕДНОМЕ, КИ ПЈЕСНИ ШИШКОВЕ I ЏОРИНЕ ОСВОЈАШЕ.
107. ЈЕДНОМУ, КИ НИШТО НЕ УЧИНИ, А ТУЂЕ СВЕ ХУЛИ.
108. Расрдив љувени Љубав се са сву моћ
109. У путу за мој вај срекши се састави
110. Мољу те рад бога, о моћна љубави
111. Покли ме избрани урес твој гиздави
112. Зло ти сам јадован, вај мени, небогу
113. Од мора тужни рат смири се у води
114. Госпође, хотиј оћ
115. О звизде љувене
116. Виђу сад, за урес твој, о мила Љубави
117. О дубје зелено, мени сад реците
118. Ако ме сваки дан то хуђе ти мориш
119. Не могу нег рити, покли ме сад слишаш
120. Ја ону, ку слиђу, оставит одлучим
121. Ктил бих рит ја твому разуму наредно
122. Мислећи ја небог о тузи љувени
123. ЈЕДНОМУ СКУПУ ЧЛОВИКУ.
124. ОВУ ПЈЕСАН ИЗЕ ИЗ МАРЦИЈАЛА, У КОЈОЈ КАЖЕ, ДА СЕ ПРИЈАТЕЉОМ ДАРОВИ ПОКЛАЊАТ ИМАЈУ.
125. КАЖЕ, КАКО ЧОВЈЕК ПОКОЈА НЕ ИМА НА СВИТУ.
126. Приповис јес њека, да пастир једноме
127. Чим свитли с неба сгар сунчани вјечни зрак
128. Цвите мој гиздави, не гњив' се свис твоја
129. О срићо, о смрти, о силна љубави
130. Велико, прем веље на ови дан хваљени
131. УМРЛИМ У ТУГАХ РАЗГОВОР ДАЈЕ.
132. Вил она, ку тири јадовни мој ступај
133. Од коси два прама, кораљне дви усти
134. СВЈЕТУЈЕ ЉУДИ, ДА ВЕОМА НЕ СМАГНУ ЗА ЗЛАТОМ.
135. КАЖЕ, ДА СУЗЕ НИЈЕСУ ЛИК ТУГАМИ. ИЗЕТА ИЗ ФИЛЕМОНА ГРЧКОГА СПЈЕВАОЦА.
136. Вај мени небогу, живот ми све вене
137. Чим плату ит прошу служен'ја за моја
138. ЈЕДНОМУ, КОЈИ СЕ ИМАН'ЈЕМ СВОЈИМ СЛАВЉАШЕ.
139. Жестоку ја ти се тјерати ставих звир
140. О боже љувени, једини на свити
141. О моћна љубави, покли ме тва стрила
142. О моћна меу нами неумрла љубави
143. ВРХ СРЕЋЕ.
144. ВРХ СРЕЋЕ. (1)
145. У ХВАЛУ ПАСТИРА, КИХ ЖИВОТ ЈЕС БОЉИ, НЕГО СВИ ИНИ ЖИВОТИ ОД СВИЈЕТА.
146. ГОСПОДИНУ ЛУЦИ СОРКОЧЕВИЋУ I ФРАНУ ЛУКАРЕВИЋУ I ЂОРЂУ БАРТОЛИ МИЛО ПОЗДРАВЛЕН'ЈЕ ПИШЕ.
147. ЛОВАЦ У СМРТ ПСА СВОГА.
148. ВРХ ЛОВА ЈЕДНОГА.
149. Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај
150. ЈЕДНОМУ, КИ СЕ РИЧИМА МОЋИ ВЕЛИКЕ ЧИЊАШЕ, А ПРИКОР НАПОКОН ВЕЛИКУ ПРИМИ.
151. ГОСПОДИНУ ФРАНУ ЛУКАРЕВИЋУ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
152. ГОСПОДИНУ МАРКУ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
153. ГОСПОДИНУ ЏУХУ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ, РАЗГОВОР У СМРТ БРАТА ЊЕГОВА ДАВА.
154. ГОСПОДИНУ МАРОЈУ МАЖИБРАДИЋУ.
155. РЕЧЕНОМ ГОСПОДИНУ МАРОЈУ.
156. Чим море пливаше Леандро у ноћи
157. О вило ти, која под тву влас стави ме
158. Госпође, живот мој ку служит' сам обра
159. ОВУ ПЈЕСАН ИЗЕ ИЗ МОСКА, СТАРОГА СПЈЕВАОЦА ГРЧКОГА ЈЕЗИКА.
160. ПЈЕСАН ОВА КАЖЕ, ДА РИЈЕЧИ БОЖИЈЕ У СЕБИ НИЈЕСУ ПРОТИВНЕ; ИЗЕТА ИЗ ПУЛЧА СПЈЕВАОЦА ГРЧКОГА.
161. Животу немили, пун сваке несреће
162. НАДГРОБЈЕ ШИШМУНДА МЕНЦЕТИЋА.
163. У ИСТОГА. (2)
164. У ИСТОГА. (3)
165. У ИСТОГА. (4)
166. У ИСТОГА. (5)
167. У ИСТОГА. (6)
168. НАДГРОБЈЕ ЏОРЕ ДРЖИЋА.
169. У ИСТОГА. (7)
170. У ИСТОГА. (8)
171. ЈЕДНОМУ ЗАВИДНИКУ.
172. ИСТОМУ. (3)
173. ГОСПОДИНУ СИМУ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
174. Блажен плам, лук и стрил најприје кад мени
175. ПТИЦА ПОСЛАНА ДЈЕВОЈЦИ ОД МЛАЦА ЗА ЊЕГА ГОВОРИ.
176. НА ТУЈ ПЈЕСАН ДЈЕВОЈКА МЛАЦУ ОДГОВОР ДА.
177. ОВУ ПЈЕСАН УЧИНИ ЈЕДНИЈЕМ ЗАВИДНИКОМ, КАЖУЋИ ИМ, ЕР НИЈЕСУ ДОБРИ РАЗУМЈЕТ ЊЕГОВА ПИСМА I ЊЕГОВЕ ПЈЕСНИ, А НЕГО ДА ИХ ХУЛЕ.
178. ЈЕДНОМУ ТИЈЕХ ЗАВИДНИКА.
179. ИСТОМУ. (4)
180. ИСТОМУ. (5)
181. ИСТОМУ. (6)
182. Сад познам кроз тву свис, зла змијо од круга
183. ИСТОМУ. (6)
184. ГОСПОДИНУ МИХУ ЛУКАРЕВИЋУ, ПРИЈАТЕЉУ I РОДЈАКУ СВОМУ.
185. ЈЕДНОМУ, КОГА ЖЕНЕ У РАСАП СТАВЉАХУ.
186. О душо ти, која мож се рај мој рити
187. О врла, немила, жестока Љубави
188. О прика, зла чести од худе несреће
189. О звиздо немила, кој бих дан за сужна
190. Тко добро своје буде љубљено згубити
191. О дуњо прилипа, ке вриједнос, вај, мени
192. О дубе зелени, блажене тве гране
193. О вило ма мила, у кој моћ нарави
194. Бијеше једноме на сунцу јур сило
195. Говори зао језик што хоће ријечима
196. ГОСПОДИНУ ЏОРЂИ БАРТОЛИ, РОДЈАКУ I ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
197. Слатки куф прибили
198. О чести скровена моћи згар велике
199. Поколи ти знати
200. Казују ову ствар нам стара бремена
201. ЗГОВОР ОД ДУШЕ С КАРОНТОМ.
202. Гиздава ма вило
203. О моја једина госпоје свих вила
204. Покли ме моја чес овако скончала
205. Ни триба ман такој, бивши то худа вар
206. Сад, гди је мртви дан, ови т' свит дају мој
207. Не могућ трпити већ гњива љувена
208. О вишњи позору, којему сунач зрак
209. Ма вило, нећеш ти
210. Ти сне мој блажени, сне драги и мили
211. Тирси, ки на свити пастира свијех је час
212. Толико да смин'је
213. ЕЛЕЏИЈА ОД ЉУБАВИ
214. I велик да вјетар
215. Види се по дили, да брзо јур прође
216. Пријатељи сад сцине ове се нарави
217. КАЖЕ, КАКО ЈЕ ПАМЕТ ВРИДНИЈА НЕГ ЈАКОС I СИЛА.
218. Ти хоћеш да умрем
219. Покли тмас црна тај, с коме мук прибива
220. ГОСПОДИНУ ЛУЦИ СОРКОЧЕВИЋУ.
221. Нека све у јаду
222. Да толи ван знане шљеш после на твоје
223. Кад од нас далек ван сунач зрак отиде
224. Свим жељам за чин'т моћ, да дође јур плата
225. Покли иде сунач зрак, да свити друзиме
226. ГОСПОДИНУ МАРКУ РАЊИНИ, БРАТУ СВОМУ.
227. Љубави, ако ти не будеш дат помоћ
228. О тврди мраморе, како од ме болести
229. ГОСПОДИНУ ФРАНУ ГУНДУЛИЋУ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
230. Јур појах и цвилих размирје, рат и бој
231. О вишњи боже мој, кому сви на свити
232. О глуха ма змијо, ка твој слух дан и ноћ
233. Да свак час из очи дви рике не ливам
234. Ход' к мени, у тиху тко мору дан и ноћ
235. Видив те толико огањ ме изгори
236. У тебе сад помоћ грем, смрти, просити
237. О сјено несрећна, што чиниш ти веће
238. На то ме доведе љувезан проклета
239. О добро ме мило, врх кога на свити
240. Кад годи гди приде тве лице прибило
241. Вазел бих, да мени, ме добро, будеш рећ
242. ВЛАХУ ЛУКЕИ.
243. Љубав ме силује, а разлог уздржи
244. О усти, о коси, о слатки погледу
245. За све да ишту мир, нигда га изнаћи
246. Чловиче, узми ти кога т' је од воље
247. Поколи худа чес и љубав немила
248. Храбрено срце ме трпећи трпи све
249. Срџбени мутни вал сред морске пучине
250. Желећ ја смрт пријат рад туге љувене
251. Бивши смрт једна влас послана од згара
252. Чим мисли ме знану њих милу ствар жуде
253. ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ Г. ВЛАХУ L. БУНИЋУ, КИ Ш ЊИМЕ У КУЋИ СТАШЕ.
254. СВЈЕТ ДАЈЕ ЉУВЕНИМ, КАКВЕ ВИЛЕ СЛУЖИТИ ИМАЈУ.
255. РАЗГОВОР, КИ ЧИНИ ДУША С СТРАЖНИКОМ ОД ПАКЛА.
256. Птице се махните совоме ругају
257. Заградих један лип у пољу перивој
258. Љубим те велми ја толико, толико
259. Све моје иман'је и благо на свити
260. Немој се чудити, ако те никадар
261. ЈЕДНА ДЈЕВОЈКА, КУ МЛАДАЦ ПРИВАРИ, ОДГОВОР ОЦУ ДА, ХОТЕЋИ ЈЕ УБИТИ.
262. Тамница, ни одар нијесу, ки знат дају
263. Што би имал мукат во и плакат на свит сај
264. У руци тко држи од правде вриједни мач
265. Љубав ме силује и вели наприд проћ
266. КАЖЕ, КОЛИКО ЈЕ ЛАЖИВА ПРИЈАЗАН ОД ЉУДИ ДАНАШЊИХ.
267. КАКО ДУША ПОКОЈА НИ У ЧЕМ НИЈЕМА.
268. Много сам годишта мир искал на свит сај
269. Поколи не може ни памет ни језик
270. У ОВИХ ПЈЕСНЕХ ЗЛИМ ЖЕНАМ РУГ ТВОРИ.
271. У ИСТЕ.
272. У ИСТЕ.
273. ИСТИЈЕМ.
274. ИСТИЈЕМ.
275. ИСТИЈЕМ.
276. ИСТИЈЕМ.
277. Чуј свак ствар, ка милим сгоди се у вику
278. Плашију од тебе, видил сам, гди створе
279. ИСТИЈЕМ.
280. ДВОРАНИН СВОЈОЈ ГОСПОЂИ.
281. ОДГОВАРА ГОСПОЈА ДВОРАНУ.
282. Слатки сан ме очи кад узме јур себи
283. ОД ЈЕДНЕ ГОСПОЈЕ, КА СПАШЕ.
284. Сласти ма, рад које живот мој умира
285. ГОСПОДИНУ ВЛАХУ БУНИЋУ.
286. Када прав и вјеран слуга се постави
287. Справих се већекрат за теби изрити
288. Срчан гњив, право ни, да каже урес твој
289. Ка правда јес ово од моћи љувене
290. На ту сам злед дошал, ер ако цвилити
291. КАЖЕ, ДА ЉУВЕНИ ВАЗДА СУМЉИВО СТОЈЕ.
292. Све видиш патити жестоке несреће
293. Сама ноћ добро зна, у ком сам тужен'ју
294. Јаох, тко би икад мнил, да очи дви љувене
295. Нарав труд и мисал и памет сву стави
296. У узлу једному од злата избрана
297. Несрећа, која се садружи с љубави
298. Већекрат на гори виђу огањ горити
299. Ти кажеш у свему; да добра хоћ мени
300. Свака звир жестока, ка год јес под неби
301. ЈЕДНОМУ, КИ ПИТАШЕ, ЈЕ LI ЉУБАВ БОГ.
302. Блажени ви слијепи, који не видите
303. РАЗГОВОР У ТУЗИ ЧЛОВИКУ.
304. Плав морска, сваки час по мору која гре
305. Рад муке, ку свак час ствара гњив љувени
306. Што је добра пријазан, да мене тко пита
307. Кад јучер сред кола весела појаше
308. ЈЕДНОМУ УБОГУ ОХОЛУ.
309. Не би ли, срећо, ти, која ми хти рити
310. Виђу, сто језика гди на ме зло праве
311. Тко није педјепсан за сву злед кроз љубав
312. Љубав, ка моћна се толико говори
313. Како но ви пчеле идете све мед тај
314. Поколи ма младос невољно све тужи
315. Каји се кајући, кајући кај' се све
316. Кад мој плам љувени угасит могаше
317. Вазел бих био ја с уздасим на свити
318. Јаох, ови како нас све живот наш вара
319. ГОСПОДИНУ МИХУ ЛУКАРЕВИЋУ ПРИЈАТЕЉУ I РОДЈАКУ СВОМУ.
320. Би ли се чин'т' могло, да душа грих творе
321. Остинув тресем се јакно лис на витру
322. Кад она изиде весела у слави
323. Уздам се у бога, да ћу још плави мој
324. На липи твој позор кад тва чес изиде
325. Знате ли, љувени за што се сповида
326. Ходил сам у вике овимим друмом ја
327. Ма мила Латинка љубка т' се виђаше
328. У пољу, гди цвитје разлико све цвата
329. Пакао су ме прси, дух сам ја пакљени
330. Ако рад твога зла гњива, ма госпође
331. О ви сви, ки овди слишате сад мене
332. Као риба невишта, у мору ка плије
333. Му руку свом узам моја вил љувена
334. Кад почнем гледати кон тебе гди год став
335. ПЈЕСАН ОД КОЛА.
336. ПЈЕСАН ОД КОЛА.
337. ПЈЕСАН ОД КОЛА.
338. Ој ма рајска вишња дико, коју бог објави
339. Разумом урешен не бивши битак твој
340. ИЗЕТЕ ИЗ ПЈЕСНИВАЦ ГРЧКИЈЕХ ОВЕ ШЕС ПЈЕСНИ.
341. Коли је вриједна ствар, једини мој боже
342. Свенут брис имаше уз сухе своје гране
343. Један, ки конопац ношаше, за моћи
344. Цвјетнима вијенцима рести се чијем сили
345. Кад миша скуп види, рече му: пријатељу
346. Кад почнем у мени, несрећо, мислити
347. Ох ваше тој злато на што ће довести
348. Крај рике једне се звир њека находи
349. Ти хоћеш, да умрем
350. Знај, вило, ер ако дијелив се остану
351. Умио бих, вило, ја
352. Гиздава ма вило
353. Тач весел ја рећи
354. ОДА.
355. ГОСПОДИНУ ФРАНУ ГУНДУЛИЋУ.
356. ОДА.
357. ОДА.
358. ОДА.
359. ОДА.
360. Тко стан свој за у туђ поћ остави на свити
361. Стрила
362. Подношу злу болес, невољу и тугу
363. Ну погледа', о Љувезни
364. Ако када срића худа
365. Вај, тко би икад мнил
366. ГОСПОДИНУ АНДРАЈИЦИ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ.
367. Далече, пјесни ви, далече, радости
368. У ЗЛОРЕКА ЗАВИДНИКА.
369. Дјевојка ја млада од тизих рођена
370. Мати ме породи без оца, кој син ја
371. Од моје матере роди се отац мој
372. Један жив з два мртва чиме сам стојаше
373. Јунак млад служећи једнојзи од вила
374. Ој вило, кој служу верније нег сужан
375. Ах срце вај моје, камо су ричи тве
376. Све звир и од гора
377. МЛАДАЦ, КИ СКОЧИ ЗА ДЈЕВОЈКОМ У МОРЕ, ГОВОРИ.
378. Слипа, зла, проклета божица, у којој
379. Нитко се меу нами не чин' вјеш одвеће
380. Колико мудријех јес и помнијех прем људи
381. Вило, ако залуду крози те дух пати
382. Сад познам кроз мој труд, о горка љубави
383. Влас твога уреса веће ме не води
384. Избране младости, за зледи не имати
385. Појући шетаје
386. Тач лијепа пастирка видити би мени
387. ИВАНУ МИХОЧЕВУ.
388. У СМРТ ЏАНБАТИСТЕ МАРИЈЕ.
389. Подносих с тугами свакоје покоре
390. Ки живот, јаох, овој може се јур звати
391. Они, ки пјеснима не само звирен'ја
392. Толику ја радос у лицу у твому
393. За све ер је ма болес толико велика
394. Коњу мој лијеп, хрли, мож' добро ти сада
395. Камену драги мој, источне ке стране
396. Кроз мисли, ке море
397. Ох да бих како ја вик могал изрити
398. ДЈЕВОЈКА ГОВОРИ.
399. Ово ви у пјесни исписан љувен бој
400. ЕЛЕЏИЈА СРЕЋИ.
401. ЕГЛОГА, У КОЈ ПАСТИР ДАМОН САМ ГОВОРИ ПЛАЧУЋИ СМРТ ГОСПОЈЕ НИКЕ, БРАТУЧЕДЕ ЊЕГОВЕ.
402. ЕГЛОГА, У КОЈОЈ ПАСТИРИ ДАМОН I ТИРСИ МЕЂУ СОБОМ ЗГОВОР ЧИНЕ КАЖУЋИ, ГДИ МОПСО ПЛАЧЕ СМРТ ИСТЕ ГОСПОЈЕ НИКЕ БРАТУЧЕДЕ ЊЕГОВЕ
403. У СМРТ ИСТЕ ГОСПОЂЕ НИКЕ.
404. У СМРТ ИСТЕ ГОСПОЂЕ НИКЕ.
405. НАДГРОБЈЕ ИСТОЈ ГОСПОЂИ НИКИ.
406. У СМРТ ИСТЕ ГОСПОЂЕ НИКЕ.
407. У СВОЈУ НЕМОЋ.
408. ПЈЕСНИ БОЖАНСТВЕНЕ.
409. Свјетовне Серене, ких је овди велик број
410. Сад познам кроз мој труд, о горка љубави
411. Већ не вјеруј таштој лажи
412. Дај ма душо, с ке све гину
413. КАЈАН'ЈЕ.
414. Јаох душо ти моја, којојзи на свити
415. Покли ме овакој својима нехари
416. О спјевци моји мили
417. Не чини, боже мој, да у лед постави
418. Једини боже мој, смирно те ја мољу
419. О створче мили мој, ки смрти твом схрани
420. О вишњи оче мој, крипости велика
421. Теби, ки свему ред и ки си вјечни сам
422. О вишњи боже мој, о боже једини
423. О вишни мој боже, који си на неби
424. ОД СВЕТОГА ПРИЧЕСТЈЕН'ЈА.
425. Анђелски вас се број радуј сад и уживај
426. УМРЛИМ ГОВОРЕН'ЈЕ.
427. Пастир је добри овој, ки за свој хранити
428. Ко је тај, ки може без плача сад рити
429. Сузам се замути, о водо студена
430. О боже присвети, ки живеш у вику
431. ОВУ ПЈЕСАН ВРХ КРСТА ПОСТАВИ.
432. У овому животу тко кратком на свити
433. УМРЛИЈЕМ ГОВОРЕН'ЈЕ.
434. ОВЕ ПЈЕСНИ УЧИНИ ПЈЕСНЕМ СВИМ СВОЈИМА ЊИМ НАУК ДАЈУЋИ, КАКО ЋЕ ПУТОВАТ.
435. У ИСТИЈЕ ПЈЕСНИ.
436. Ме пјесни; у чему бивши вам зазрено
437. У ОДИЉЕН'ЈЕ.
438. Живот мој ки је овој небогу мени, вај?
439. За моју дан и ноћ вил милу све зрити
440. ГОСПОДИНУ ФРАНУ ЛУКАРЕВИЋУ ОДГОВОР УЧИНИ ПО СКЛАДУ ОД РИЈЕЧИ.
441. ИСТОМУ ГОСПОДИНУ ЛУКАКЕВИЋУ ОДГОВОР ПО ИСТИЈЕХ РИЈЕЧЕХ.
442. ГОСПОДИН ДИНКО РАЊИНА, ВЛАСТЕЛИН ДУБРОВАЧКИ, У ХВАЛУ ПЈЕСНИ НИКОЛЕ СТЈЕПКА НАЉЕШКОВИЋА ДУБРОВЧАНИНА.
443. ГОСПОДИН ДИНКО РАЊИНА, ВЛАСТЕЛИН ДУБРОВАЧКИ, НИКОЛИ НАЉЕШКОВИЋУ.
444. ГОСПОДИНУ ПОШТОВАНОМУ НИКУ НАЉЕШКОВИЋУ, ПЈЕСНИКУ ВЕЛЕВРИЈЕДНОМУ НА 11. НОВЕМБРА 1671.
445. Људи мудри вазда на један начин стоје

Песме на италијанском језику

1. О фамосо, супербо, алтеро монте
2. Гон огни грауе олтраггио, аффанно, е цура
3. О цоре мио доглиосо е дисцонтенто
4. Финсе ла фауолоса антицха етате
5. Дех цоме ил мио сперар ми венне мено
6. О тра пене д' Амор алма соммерса
7. Се 'л веро Аманте Амор фалсо нон фигне
8. I дуе пури, федели, е цари аманти
9. Диуина форма, ангелицо цонспетто
10. Дапои, цхе'л гиорно фу цацциато, е спенто
11. Цон qуелле лабра туе долци, е росате
12. О белла Филли миа, Филли соауе
13. Веди цон qуанта феде огнихор ти серуе
14. Вн туо серуо федел, цх' адори, ед аме
15. Натуралменте ил фоцо ха qуеста посса
16. Ди Донна, цхе сиа ната ин алто стато
17. Дапои, цхе цонсенти миа дура сорте
18. Аффлитто цор, се хор пур цоме согли
19. Спессо л' ацqуа цадендо ин бассо лоцо
20. С' ин qуеста дура миа да те партенза
21. Пои, цх' ин qуеста градита, е цара парте
22. Хор, цхе ле нуби сгомбра осцуре, е фелле
23. О Ре де' цхиари етерни алти цонфини
24. Пцрцхе дал фалсо Амор нон ти сцомпагни
25. QВал' ингегно пориа сапер, ед арте
26. А цхе венир ди си ремота парте
27. О Донна сопра огн' алтра алма, е диуина
28. Се фиа гиамаи, цх' ин Хелицон вицина
29. О ди Царрафи хонор цхиаро, е прегиато
30. О qуанто деббо, е деурò семпре ал Фато
31. Ил темпо, онд' ио сон qуаси аффлитто, станцо

Речник

Речник