Neka idu van ini po svitu blago toj
* * *
Neka idu van ini po svitu blago toj
iskati, u scini koje jes tolikoj,
aliti dvoriti u dvoru gospode,
gdi bude sgubiti sva se vlas slobode,
i dalek od svoga it stana po moru,
zlu na svit rad koga sve pate pokoru;
meni ti jes dika živiti kraj gore,
Dzangleva gdi rika umira u more,
ištuć moć dobiti u pismu ku god čas,
čim budu dvoriti Latinke lip ukras,
i ako toj dostojno ne mogu stvoriti,
daj ću moć pokojno život moj voditi
u družstvu od ljudi, kim znan'je da posluh,
s slobodom, ku žudi kripostan svaki duh.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|