Нека иду ван ини по свиту благо тој
* * *
Нека иду ван ини по свиту благо тој
искати, у сцини које јес толикој,
алити дворити у двору господе,
гди буде сгубити сва се влас слободе,
и далек од свога ит стана по мору,
злу на свит рад кога све пате покору;
мени ти јес дика живити крај горе,
Дзанглева гди рика умира у море,
иштућ моћ добити у писму ку год час,
чим буду дворити Латинке лип украс,
и ако тој достојно не могу створити,
дај ћу моћ покојно живот мој водити
у дружству од људи, ким знан'је да послух,
с слободом, ку жуди крипостан сваки дух.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|