Spila je kamena, ku sunce ne peče
* * *
Spila je kamena, ku sunce ne peče,
a iz nje studena voda van sve teče.
Iz dvora takmeno u čudnoj tišini
toj dubje zeleno ljeti joj hlad čini.
Pastirka ma mila gdje mi se ukaza
sva gola sred vrila deri tja do pasa,
u komu tuj kupljuć put bijelu hlađaše,
čim stado plandujuć pod borjem ležaše.
A ptice od izgor po dubju pojahu,
koliko razgovor da njojzi davahu,
i sunce s neba zgar bješe se ustavil'
tač lijepu videć stvar, koj slike ni vik bil'.
To prvi bi mile početak ljubavi
pastira, ki strile ljuvene vik slavi.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
