O višnji bože moj, o bože jedini,
ki riči u jednoj sve stvari učini,
molju te sada ja bolestan svim dosti
sgrješen'ja sva moja milosno ti prosti,
nemoj zrit na moje neharne krivine,5
negoli na tvoje milosti jedine.
Tva dobros velika na ljubav gledaje
neće smrt grešnika, neg da se on kaje,
ter nam hti rit takoj: svak ovoj čuj i znaj,
er došal za inoj ja nijesam na svit saj,10
neg za moć zgubljene kako god skupiti
ovce, da kon mene vik budu živiti.
Zgubljeni taj sam ja stvor, ki t' ni na broju
ter dalek pokoja u tugah zlih stoju,
i još ću u mukah stat gorih po vas vik,15
ere sam u rukah od mojih protivnik,
tva milos ako me, za skratit me trude
svojime stadome sjedinit ne bude.
Jošte nam ti pravi za veću našu har:
tim, ki su sve zdravi, potreban ni ljekar,20
neg onim, ki budu u tuzi imati
ku nemoć zlu, hudu, kom život rok krati.
Nemoćnik ja sam taj, ki pomoć tvu zovu,
pokli me grešni vaj tište zled u ovu,
ka jade kroz svoje čemerne na sviti25
nevoljne dni moje brzo će skratiti,
ako mi tvoja čes na mu zled gledaje
ne skrati zlu boles, ka duši smrt daje.
