О вишњи боже мој, о боже једини,
ки ричи у једној све ствари учини,
мољу те сада ја болестан свим дости
сгрјешен'ја сва моја милосно ти прости,
немој зрит на моје нехарне кривине,5
неголи на твоје милости једине.
Тва доброс велика на љубав гледаје
неће смрт грешника, нег да се он каје,
тер нам хти рит такој: свак овој чуј и знај,
ер дошал за иној ја нијесам на свит сај,10
нег за моћ згубљене како год скупити
овце, да кон мене вик буду живити.
Згубљени тај сам ја створ, ки т' ни на броју
тер далек покоја у тугах злих стоју,
и још ћу у муках стат горих по вас вик,15
ере сам у руках од мојих противник,
тва милос ако ме, за скратит ме труде
својиме стадоме сјединит не буде.
Јоште нам ти прави за већу нашу хар:
тим, ки су све здрави, потребан ни љекар,20
нег оним, ки буду у тузи имати
ку немоћ злу, худу, ком живот рок крати.
Немоћник ја сам тај, ки помоћ тву зову,
покли ме грешни вај тиште злед у ову,
ка јаде кроз своје чемерне на свити25
невољне дни моје брзо ће скратити,
ако ми твоја чес на му злед гледаје
не скрати злу болес, ка души смрт даје.
