Ah djevojko dušo moja, ka mi s' smrcu dala,
kad zagorjem gredu s tobom stado moje pase,
tere vrgu na te oko i ti gledaš na me,
stvar koja mi srce žeže ognjenom željome.
I ako te što zazovu, govor meni daješ,5
toli t' reku: počekaj me, čekaš mene viku;
i ako pjevke stanu pjeti, i ti ih sa mnom pjevaš,
i ako se što nasmijeju, i ti smih satvaraš;
ako t' u čem ljubav kažu, i ti je meni kažeš,
na jedan način misli mojoj svud odgovor daješ;10
nu ako slascu tuj pokonju ja od tebe prašam,
na tuj ričcu gluha meni on čas se ukažeš
ter besjedu hitro moju na drugo izvrneš.
Nu promisli, pravo je li, da me tač skončaješ;15
za što vodu bistru tvoju prid usta mi daješ,
ako mi je paka piti slobod ne puštaješ?
