Ах дјевојко душо моја, ка ми с' смрцу дала,
кад загорјем греду с тобом стадо моје пасе,
тере вргу на те око и ти гледаш на ме,
ствар која ми срце жеже огњеном жељоме.
I ако те што зазову, говор мени дајеш,5
толи т' реку: почекај ме, чекаш мене вику;
и ако пјевке стану пјети, и ти их са мном пјеваш,
и ако се што насмијеју, и ти смих сатвараш;
ако т' у чем љубав кажу, и ти је мени кажеш,
на један начин мисли мојој свуд одговор дајеш;10
ну ако сласцу туј покоњу ја од тебе прашам,
на туј ричцу глуха мени он час се укажеш
тер бесједу хитро моју на друго изврнеш.
Ну промисли, право је ли, да ме тач скончајеш;15
за што воду бистру твоју прид уста ми дајеш,
ако ми је пака пити слобод не пуштајеш?