Истрчаше доњоземци
Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978.
COBISS.SR-ID - 22857735 (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/22857735)
- ПРЕДГОВОР
- Петар нерадосн беше в себе
- Стра’ терам да истерам
- Почудиште
- Шумке карашумке
- Сви уроци низ потоци
- Црвена пљуска
- Ајте уроци уз море низ море
- Иде бијела куца
- Сан заспо а урок не заспо
- Бели лук му у очи
- Жарко сунце за горицу
- Црна крава, црно теле
- О уре уројчино
- Нека иде преко воде Саве
- Ђе наћава нема
- Ако су бубе
- Адама забољела глава
- Добро јутро, пљуско
- Иде војска широкијем путем
- Урок скочи, урочицу спрчи
- С коцем се опасао
- Усов пресов
- Добар вече, розглаву
- Путем иду три сестрице
- Испод града црвена ливада
- Без матере рођена
- Бијела патка испод бијела неба
- Оста мица удова
- Мицо, земљи, мицо
- Земља земљи лек даје
- Дај му душу за душу
- Поганице, крви погана
- У кам сињи нек утече
- Погана поганице
- Очи мене боледу
- Басма од тишње
- Свети Петар башту гради
- Добрац трчи преко поља
- За вечеру сињи камен
- Иди у Калај-гору
- Ђе зле душе урлакају
- Паде баба у ријеку
- Бабе бабурице
- Пипе пипунице
- Просише нас те просише
- Зададе се издаткиња
- Беж', метаља, распирих те
- Секиром те сечем, ватром те горим
- Избоди је, да је није
- Рак се жени на мору
- Устук, устук, наступице
- Устук, устук, главо
- Зададоше се три облака
- Црвени ветар, црвена кола
- У добраца девет браће
- Од шта си се препала, Маро-Марице
- Ђе господин вечера
- Пође ветар да се жени
- Вију, вију
- Лети бела птица
- Свекар снау јаше
- Црвена кокошка црвено гнездо начинила
- Христос бакчу гради
- Ова је бољка камен ђувеглија
- Пошао жути човек на жутоме коњу
- Ујела ме змија
- У пољу зељана
- Овамо ватра а тамо свадба
- Урок сједи на прагу
- Земља земаљу пољубила
- Земља земљу јела
- Басма од хала
- Вештице, виле и ветрови
- Ватра ватри, месо месу
- Запали се цару царевина
- Страва у греду
- Бежи страва
- Хајте уроци по свијету
- Кад избројили на постопи стопе
- Оздол иде чудан човек
- Које га очи урекле
- У урока три ока
- Од црна и плава ока
- Пролетеше беле јаребице
- Урок седи над прагом
- Један урок, два урока
- Бела тица тичаше
- Биће од понедеоника
- Пошла Бодељева мајка
- Секо секавино
- Нежид иде путем
- У курјака четири ноге
- Труп се рус женио
- Слобода у срце
- Удари вук на овчара
- Пошао Марко златним путем
- Из главе очи боле
- Запали се царев сарајлија
- Девет девојака чувају усов
- Запали се бели Београд
- Завио уступ наступ
- Ето иду седамдесет и седам делија
- Ој, чумице, чумице
- Молба самовилама
- Шта ћеш ту, бедено
- Петли поју да сване
- Немитници, недојеници, невенчаници
- Онде ватра гори
- Засекох један пут
- С прве стопице од прве грознице
- Пасјача[1]
- Тркуљ, сине, тркуљчићу
- Зажени се Ника девојка
- Еј ви власи средомаси
- Раствори се небо
- Ушао црвени ветар у главу
- Дођоше на мене добри гости
- Црво црвеницо
- Женио се стуб
- Женио се стуб II
- Наметнуло се девет наметаљки
- Анђел на срце
- Пошао путем наметан човек
- Пошла подљута по песку
- Имала мајка девет љутих синова
- Потекоше три реке
- Ако си пас — иди псу
- Болесник иде у поље
- Лева рука крста нема
- Задело се чедо у мајке
- Кад то видеше доњоземци, истрчаше
- ИЗВОРИ ПО НАСЛОВИМА ИЗ ОВЕ КЊИГЕ
- ИЗВОРИ ЗБИРКЕ И ОСТАЛЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
- ЛИТЕРАТУРА
Референце
уреди- ↑ Пасјача — грозница која се одуговлачи (прим. прир.).