Женио се стуб II

* * *

[Женио се стуб]

Женио се стуб;
zвао Русу на свадбу:
„Добро јутро Русице!
Хајде, Русо, једи и пиј!"
„Нећу јести, нити пити, 5
ни на свадби седети,
већ ћу лека тражити:
два листића калопера,
и две жуте травице.
Калопер ћу сушити, 10
русне ране завити,
да усахну, да увену
и унатраг да ударе!"

Певач, место записа и напомена

(Јагод.)

Руса се зове кожна болест кад по кожи искачу ситне бобичице, па пуцају и из њих иде жута водица.

Дува се у ране и говори:

Референце

Извор

Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 132.

Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 269.