Црна крава, црно теле

* * *


[Црна крава, црно теле]

Црна крава, црно теле,
црно теле отелила,
сама га отелила,
сама га олизала,
сама га задојила. 5

Теле порасло,
теле прерасло,
теле, теленце - шаренце,
па трупкало, па се играло,
па му порасле ножице, 10
па му се насмејале очице,
па му порасли рожићи,
па куде ишло оно уроци тражило,
притера га у ћош’к,
па га нат’кне на рож’к, 15

Сту, ступи, натраг се врни!


Певач, место записа и напомена

Петковић Станија, 70. г.с. Галибабинац код Сврљига, Новембар 1971.

Кад дете побледи, има температуру, повраћа и статно плаче, људи кажу „ватило од очи”, односно болује од уроци. Различити су узроци ове болести. Каже се да има људи са злим очима, који су од рођења урокљиви. То су „чудни људи”, које је мајка два пута враћата на сису. Поред тога, могу да уроче, и „обележени” људи, са неким ожиљком на лицу, и бркате жене. Од ове болести болују и одрасли људи и стока. Довољно је да се неко „почуди” какоје нека девојка лепа, или да је стока напредна, и одмах има да „вате од почудиште”. Зато, кад се дете поведе на „оро”, или на други јавни скуп, да га не би неко урочио, онда му се баје: додирне се земља руком и каже се:
„Кој с пед земљу измери,
он да урочи дете (по имену)”.
Затим се убере трава па му се стави за појас и каже се:
„Крј изброји биљке по поље,
да урочи дете”.
После тога се убере лист са дрвета и стави се детету за појас:
„Кој изброји лис по гору,
да урочи дете.”
Затим му се дигне тил (задњи део главе) и каже се:
„Кој си тил види,
да урочи дете”.
Онда се „лизне по челце”:
„Кад на мој језик длака никне,
т’г дете од очи да вати.”.
И на крају се дете погледа кроз сито, и тек онда се води на „оро”.
     Други вид „превентиве” је, да урокљев човек кад дође у кућу, пре него што оде, „помије” водом очи, и онда неће детету да остави урок.
     Ритуал који се најчешће изводи при бајању од урока, јесте гашење угљевља у земљани суд (паница), или стављање ужареног гвожђа у воду (обично острушке).
     При гашењу угљевља, свакој баченој жеравици се намени неко име које је могло да урочи, а на крају се баци жеравица за „незнане очи”. После тога дете попије гутаљ воде у којој је гашено угљеиље, а са осгалом водом се умије.

Референце

Извор

  • Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 215-216.
  • Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 21.
  • Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 22.
  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 341. бр. 543.