* * *
Ђе наћава нема
Иде урок путем,
носи тикву,
тиква паде,
уроци полећеше:
као облаци по небу; 5
као вјетар по гори;
као плини по води;
као росица по травици.
Измјерише небеске висине,
и морске дубљине, 10
одоше у мисије:
ђе жарко сунце не сја,
ђе оре не пјева,
ђе кока не квоче,
ђе крава не риче, 15
ђе овца не блеји,
ђе данак не јечи,
ђе кустура не звечи,
ђе наћава нема,
ђе планинка крушца не смотава, 20
ђе се бог не моли
и свог сјемена не сије.
Ни на мору моста
ни на гаврану биљега,
ни у камену мозга, 25
ни у ћери друга,
ни у тикви суда,
ни на пијевцу струње,
ни на магарцу перја,
ни на вуку звона, 30
ни на вучици рога,
ни на (Ники) урока.
|
|
Певач, место записа и напомена
Од бабе Симеуне Калинићке, из Присјеке.
Ове басне од урока сакупила је вриједна Српкиња, попадија Милка Мајсторовића, из Дуњака.
Референце
Извор
- Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 25.
- Беговић, Никола. Живот и обичаји Срба граничара. Уроци, БВ, II (1887), бр. 3, с. 34-35.
