Од стра 3
|
Певач, место записа и напомена
Милојковић Латинка, 88. г.с. Плужина код Свљига, јули 1971.
Кад се дете од нечег уплаши, па почне да скаче у сну и да мокри, онда му се баје од страха. Кад га мајка поведе код врача, понесе шаку брашна, од чега врач умеси неколико округлих ваљушака, које запреће у огњиште да се пеку. Баје се бритвом, и стално се зева (што је добар знак о повољном исходу бајања), тако да дете, скоро редовно заспи, а кад се пробуди, покади се запаљеном травом која се зове страшник и да му се да поједе једну печену ваљушку, а остале понесе кући. Ако се зна, да се је дете уплашило од одређеног човека, или жене, онда му се одреже мало косе и запали се, а дете удише дим. Ако је животиња узрок, страха, онда се од ње запали ошишана длака. А, ако се дете уплашено од мртвог човека, онда се запали нешто од заоставпггине тог човека.
Референце
Извор
- Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 222.
- Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 44.
- Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 12.
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 319. бр. 498.