Od stra 3
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
Milojković Latinka, 88. g.s. Plužina kod Svljiga, juli 1971.
Kad se dete od nečeg uplaši, pa počne da skače u snu i da mokri, onda mu se baje od straha. Kad ga majka povede kod vrača, ponese šaku brašna, od čega vrač umesi nekoliko okruglih valjušaka, koje zapreće u ognjište da se peku. Baje se britvom, i stalno se zeva (što je dobar znak o povoljnom ishodu bajanja), tako da dete, skoro redovno zaspi, a kad se probudi, pokadi se zapaljenom travom koja se zove strašnik i da mu se da pojede jednu pečenu valjušku, a ostale ponese kući. Ako se zna, da se je dete uplašilo od određenog čoveka, ili žene, onda mu se odreže malo kose i zapali se, a dete udiše dim. Ako je životinja uzrok, straha, onda se od nje zapali ošišana dlaka. A, ako se dete uplašeno od mrtvog čoveka, onda se zapali nešto od zaostavpggine tog čoveka.
Reference
Izvor
- Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 222.
- Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 44.
- Timotijević, Božidar: Istrčaše donjozemci srpske narodne basme, uricanja i vračanja, Narodna knjiga, Beograd, 1978., str. 12.
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 319. br. 498.