* * *
[Ушао црвени ветар у главу]
Васа[1] иде уз поње низ поње,
плаче и цвили гласом до неба,
сузама до земље.
Срете га Божја мајка, Св. Богородица,
и пита: 5
„Што плачеш, Васо? Што цвилиш?“
„Како да не плачем и да не цвилим,
кад ми је ушао црвени ветар у главу[2],
па ми не да ни стајати, ни лежати!"
„Врни се - вели мајка Богородица, 10
и иди Цвети[3]бајалици:
она је лаке руке, благе душе;
извела је тридесет квочака
с црвеним кљуновима,
с тридесет пилића 15
с црвеним ноктима,
на црвеном буњишту.
Квочке ће црвеним кљуновима раскљуцати,
пилићи ће ноктима разгрепсти,
остаће црвени ветар чист као чисто сребро, 20
а ти ћеш остати здрав као челик,
и спаваћеш као јагње на зеленој трави.
|
|
Певач, место записа и напомена
Смедерево
Узме бајалица ватраљ, угреје га и, машући њим преко бонога, говори:
Црвени ветар
Референце
- ↑ или како је болеснику име
- ↑ или где га боли
- ↑ или како јој је име
Извор
- Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 129.
- Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 273.
