Аутор:Велимир Рајић
Велимир Рајић, рођен је 20. јануара 1879. године у Алексинцу.
С болешћу је друговао од најранијег детињства, а болест је била тешка, неизлечива. Сенка смрти стално је заклањала светлост песникових животних радости. Рајић, песник љубави и родољубља. Његове песме су песме бола преображене увек у ритмове безнађа, у привлачне и звучне таласе снова који никада нису прозрачни и топли јер се завршавају буђењем и неодољивом епилептичном јавом.. Поетска чистота Рајићеве поезије узбуђује питањима и дефиницијом смрти која као стална сенка лебди у свакој речи. Та стална блискост осећања смрти чини Рајићеве стихове треперавим и чистим.
Умро је 9. октобра или 21. октобра по јулијанском календару 1915. године у Горњем Милановцу.
Дела
уредиПесме
уреди- Завет
- Моја песма
- Моја судба
- Мој живот
- Истинита песма
- Моја вера
- Молитва
- Зашто?
- Други завет
- Жеља
- Једна интимна историја
- На дан њеног венчања
- На карневалу
- Мој сан
- Пред пролеће
- Једна весела ноћ
- Ново лето
- Вјерују
- Химна
- Љубавно писмо
- Свршетак
- Секица
- Сетва и жетва
- Издаја
- Басна о животу
- Српска песма
- Заробљеној браћи
- Радујте се, мученици!
- Отаџбини
- На Васкрс