Мој сан

Мој сан
Писац: Велимир Рајић

* * *

МОЈ САН

Ја снивам, будан, мало, тихо место.
Ту мала кућа - мала али моја –
У трави, сниска, старинскога кроја. –
Руменог сунца зрак последњи несто;

Живота дневног дах последњи престо...
На трави, после умора и зноја,
Ја седим, срећан: покрај мене моја
Малена драга, а међ нама место

Где наше дете скакуће и цупка,
Час тату свога за бркове чупка,
Час сочну траву: бере мами цвеће...

Ал' тад, глас један, као прасак грома,
У свести јекне: „То је слика дома
Што никад, никад, никад бити неће!"

Извор

Велимир Рајић: Песме и проза, Нова штампарија „Давидовић", 1908.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велимир Рајић, умро 1915, пре 109 година.