Зашто?

Зашто?
Писац: Велимир Рајић

* * *

ЗАШТО?

И ноћас, опет, седео сам, пио,
са људма који тугу своју блаже,
У вину покој и заборав траже, —
и опет нисам задовољан био.

На душу моју тешки јад се свио;
ни вино мени ништа не помаже:
са сваком чашом сињи јад се слаже,
к'о да се чемер с рујним вином слио! —

Што вечно туга, и јад, и бол расте? —
Што песма моја, тужна писка ласте
без гнезда, вечно да Бога призива?

Што вечно да сам бекрија а трезан?
Што вечно да сам слободан а везан?
Што да сам мртав сред живота жива?

Извор

Велимир Рајић: Песме и проза, Нова штампарија„Давидовић", 1908.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велимир Рајић, умро 1915, пре 109 година.