ZAŠTO?
I noćas, opet, sedeo sam, pio,
sa ljudma koji tugu svoju blaže,
U vinu pokoj i zaborav traže, —
i opet nisam zadovoljan bio.
Na dušu moju teški jad se svio;
ni vino meni ništa ne pomaže:
sa svakom čašom sinji jad se slaže,
k'o da se čemer s rujnim vinom slio! —
Što večno tuga, i jad, i bol raste? —
Što pesma moja, tužna piska laste
bez gnezda, večno da Boga priziva?
Što večno da sam bekrija a trezan?
Što večno da sam slobodan a vezan?
Što da sam mrtav sred života živa?
