Станоје М. Мијатовић: Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу
Станоје М. Мијатовић: Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, САНУ, Српски етнографски зборник књ. 13, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1909.
COBISS.SR-ID - 141475596 (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/141475596)
III Бајање. уреди
Овај посао не може сваки да обавља. То врше обично жене и то како старе, тако и младе; како удате тако и удовице. Бајалице су обично и чињарице. Тај посао у највише случајева иде један с другим заједно, ма да има и подвојених. Ретке су жене које знају да бају од сваке болести. Има их које знају да бају од појединих болести (као на пр. од црвеног ветра, од урока и др.} Овај се посао преноси и одржава наслеђем. Мајка казује кћерима или снахама, а ове опет то казују својима. Има и девојака, које знају да бају од понеких болести.[1]
За бајање је најзгодније време кад је пун или кад је млад месец, и то обично понедеоником и четвртком нзјутра пре сунца, кад је дан у напредак. Празником се никада не баје, јер се држи да бајање тада неће помоћи. „Оно може бити успешно (по народном веровању), ако болесник верује у његову моћ и ако ником не прича о њему.[2]
Као средство за бајање узима се перо од кокошке. Особито се у томе цени девето перо из десног крила деветог квочкиног пилета које се извело у девети уторник по Вожићу. Још се за то узима неприм калем, стрелица (горски кристал), восак од изумрлих пчела и др. Баје се на прагу, на прочењу (у кући), на дрвљанику, под седалом и т. д.
Бајалицама се плаћа од 20 п. дин. па до динара и више — према погодби. Бајалице бају толико пута, док болест не ишчили. — Чувеним бајалицама иду невољници из далеких села. И многе Циганке знају да бају, врачају и чине. — Особито се цене старовечне жене бајалице, које су чисте (без периоде), а при том и удовице. Многе бајалице уз бајање знају и да лече, те зато уза се носе и разне (лековите) траве и друге ствари. — Ну има жена које само знају да гасе угљевље и ништа више. Сличне су с овима и оне које знају „да гледају" у карте, у зрна (од кукуруза, пасуља, боба) и др. Међу овим последњим нађе се и по који човек (као н.пр. Ђурђе из М. Сугубине зна да врача женама нероткињама). За данас су најчувеније бајалице у ова два краја: баба-Станка из Драгова и баба-Стана (Циганка-вретенарка) из Суваје (Темнић). — Сем овде изнетих многа бајања и чиња има и у одељку „ваља се" и „не ваља се".
* *
*
1. Противу буба у глави. — Кад мало дете (дојаче, сисанче) пожути у лицу; кад му се уши провиде; кад се често пипа по глави; кад у опште не ваља: — онда се каже да има бубе у глави.
2. Противу узетости. —
3. Противу злих очију. (Гашење угљевља). —
или:
4. Кад ко не може да спава (нарочито мала деца) —
5. Кад ко (нарочито дете) мокри пода се —
6. Противу страве. —
7. Противу црвеног ветра. —
Или:
Или:
Или:
8. Противу јаштерице. —
9. Противу неспавања. —
10. Противу затвора. —
11. Противу ницине (мицине). —
Или:
Или:
12. Противу отока. —
13. Кад се ко натруни или наруси у око. —
14. Противу далка. —
Или:
Или:
15. Противу велике болести или падавице. —
16. Противу намере. —
Или:
Или:
Или:
17. Противу урока. —
Или:
Или:
Или: (од урока и секавице):
18. Противу секавине: -
19. Противу грознице. —
20. Противу подљуте (тј. кад се рана подљути). —
Или:
21. Противу пљугавица, пљускавица или русе. —
Или:
22. Противу главобоље —
23. Од жутице. —
Или:
24. Противу ма какве болести. —
Три женска детета треба да донесу од три бачве, из којих се вино точи, помало онога вина, које застаје на утору испод чепа. То вино треба сасути у једну већу чашу у коју треба угасити три жива угљена. Од тога вина треба после болесник мало да пије, а мало да се умије. Остатак треба да се баци на пса, па ако се пас отресе, онда ће се и болесник ускоро отрести болести.