Викизворник

Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi

Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, Naučno delo, Beograd, 1958.

COBISS.SR-ID - 523316374 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/ubni/523316374)

11. SEDENjKE uredi

Prepevke:

     Kad stariji zaspe, na sedeljkama počinje prepevanje. Devojke sa jedne sedenjke prepevaju devojkama na susednoj, ili kojoj drugoj sedenjki u selu. U njkma spominju imena momaka i njihovih devojaka i pojedine momente iz njihovih odnosa. Radi šale, na sedenjkama se prepeva i starim ljudima i ženama pa i udovcima i udovicama.

Evo nekoliko stihova tih prepevki:

RAZLIČITE PESME uredi

dodolske:


LAZARIČKE PESME uredi

Muškoj deci uredi

Odrasloj deci i đacima uredi

Dečacima uredi

Momcima uredi

Regrutima i vojnicima uredi

Pobožnim ljudima uredi

Oženjenim mlađim ljudima uredi

Starijim oženjenim ljudima uredi

Kmetu i odborniku uredi

Maloj ženskoj deci uredi

Devojkama uredi

Devojkama udavačama uredi

Prepevke momcima i devojkama uredi

Braći i sestrama uredi

Mužu i ženi uredi

Sestrama i devojačkom daru uredi

Drugaricama uredi

Jetrvama uredi

Mlađim ženama uredi

Mladim udovicama uredi

Starim osobama uredi

Šaljive i slobodne lazaričke pesme uredi

Pesme za kuću i druge uredi

Vodenici uredi

Vinogradu uredi

Kozaru i kozama uredi

Čobanima i ovcama uredi

Svinji uredi

Kravama i volovima uredi

Konju uredi

Kokoški uredi

Pčelama uredi

Pesme za pčele se pevaju oko košnica. Domaćica stavi panicu s vodom blizu pčela i donese zdravac i matočinu. Lazarice dok pevaji triput obiđu košnice, a lazar zdravcem i matočinom ih poprska.

Pesme za berićet i stoku uredi

Mački se peva uredi

Kučki uredi

Vetrenjači uredi

KRALjIČKE PESME uredi

Kad kraljice naiđu u kuću, pevaju:

Kad izlaze iz kuće pevaju sve:

Momcima se pevaju uredi

Devojkama uredi

Oženjenim uredi

Udatim ženama uredi

KOLEDARSKE PESME uredi

Badnjidan - Badnje veče uredi

Božićne pesme uredi

PESME uredi

     Stanovnici Leskovačke Morave oduvek su se odlikovali smislom za stvaranje lirskih pesama. U njima je lirizam lak i vedar; ali ima dobar deo pesama u kojima se još uvek oseća trag robovanja.
     Peva se u raznim prilikama: uz poslove, na svečanostima, na sedeljkama i svadbama, uz praznike, uz stoku, pri čuvanju vinograda, na žetvi itd. Pesme starinske pevaju se otegnuto i svršavaju obično sa jednim otegnutim „i“. Isto tako se pevaju i pesme na sedeljkama i mobama, koje inokosna domaćinstva priređuju zimi kad se prede vuna.
     Gotovo sve pesme pevaju se „u jedan glas“. Na svadbi obično dovedena snaha mora da otpeva koju pesmu. Njoj tada pomogne neka od devojaka. Mlada, okrenuta gostima, obično prema kumu i starom svatu, uhvati se sa jednom od devojaka isiod ruke i onda u jedan glas pevaju. Kad pevaju momci, oni se zagrle i idući tako zagrljeni pevaju.
     Pesme se pevaju i poskočkce iskazuju i pri sviranju gajdi. Ranije su gajde mnogi znali da sviraju, ali je takvih sad sasvim malo. U novije vreme i bleh muzika je prilično potisnuta harmonikom. Ona je prihvaćena poglavito iz ekonomskih razloga. Jer za dobru bleh muziku treba šest do sedam svirača pa ih treba, naročito o svadbi, hraniti i dati im prenoćište za tri dana, koliko uglavnom svadba traje. U harmonike sviraju i Srbi i Cigani. U kolu svi znaju raznovrsne poskočice, koje se odnose na igrače, na pojedine njihove osobine, na osobine pojedinih sela itd. Pevajući ubrzanim tempom, oni potstiču igrački žar u kolu.
     Od instrumenata se upotrebljavaju: duduk, dvojnice, gajde, truba i harmonika. Violina (ćemane) se ne ceni kao recimo harmonika ili truba, „Ćemandžija“ ima još u Leskovcu i oni sviraju na svadbama i pazarnim danom po kafanama,
     Što se tiče porekla pojedinih pesama, treba reći da one dolaze ili iz Zaplanja ili iz Jablanice i Puste Reke. U novije vreme pesme se prenose iz raznih krajeva radnom službom u vojsci itd. Pesme iz Zaplanja odlikuju se od leskovačkih i po melodiji i po samom tekstu, jer u njima ima nekih govornih oblika kakvih nema u dijalektu stanovništva Leskovačke Morave („dojde" „pojde“ i dr.).

Sedeljačke pesme uredi

U odeljku o sedeljkama, naveo sam nekoliko tipičnih pesama koje se naročito odnose na sedeljke i koje se, takoreći, obavezno na njima pevaju. Na mnogobrojnim sličnim sastancima, koje narod takođe naziva „sedenjkama“, pevaju se i ove pesme.

Treba napomenuti da se na sedeljkama pevaju i druge pesme, koje se inače pevaju i drugom prilikom.

Žetvarske pesme uredi

Pesme koje se pevaju u vinogradu uredi

Pesme koje pevaju čobani i čobanice uredi

Čobanske poskočice („prepevke") uredi

Porodične pesme uredi

Svadbarske pesme uredi

Glavnije svadbarske pesme, koje ukazuju na smisao izvesnih radnji i imaju neku funkciju u svadbenom obredu, ušle su u opis svadbe. Ovde donosimo pesme koje se najčešće pevaju o svadbama, iako po sadržini mnoge od njih i ne liče na pesme o ženidbi.

Na svadbama se pevaju i druge sevdalinske narodne pesme, kao:

Starinske i rodoljubave pesme uredi

Slavske pesme uredi

Humoristične uredi

Pesme u kolu uredi

Pesme iz doba okupacije 1941—1944. uredi

Za vreme bombardovanja gradova u Srbiji 1943/44 godine, Leskovčani su prilikom uzbuna bežali iz grada u okolna sela i na brdo Hisar. Iz toga vremena potekli su ovi stihovi:

DEČJE USPAVANKE I RECITACIJE uredi

DEČJE IGRE I IGRE ODRASLIH uredi

Basme uredi

Reference uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Живот_и_обичаји_народни_у_Лесковачкој_Морави&oldid=131150”