Мене мама оће да ме бије

* * *


[Мене мама оће да ме бије]

Мене мама оће да ме бије:
„Што си била, Надо, по комшије?“
„Нисам, мамо, била по комшије,
Ето седим под наше капије,
Читам писмо Тоше бојаџије. 5
Мени Тоша овако писује:
Да је Тоша сада на терену,
Носи пушку, мајко, на рамену,
Кад се врати, слику ће ми прати.“
Иде курир из Старе Србије, 10
Носи писмо Тоше бојаџије
И у писму једна слика мала,
На њум има до два до три слова,
Да од сада будем ја његова.


Певач, место записа и напомена

Влајко Илић, из Малог Војловца

Референце

Извор

  • Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 608.