Мори, Радо, бела Радо

* * *

[Мори, Радо, бела Радо]

Мори, Радо, бела Радо,
Моја Рада сама спије,
Сама спије на чардака.
„Мори, Радо, бела Радо,
Кој ти мину кроз обори?“ 5
„Т’мно беше, не видо га,
Месечина, не позна га.
Чини ми се овчар беше,
Пешкир му се лелејеше,
Пушка му се звездејеше.“ 10

---

Певач, место записа и напомена

Л. Илић, В. Војловце

Референце

Извор

• Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 288.