Да знајеш, мори моме, да знајеш

* * *


[Да знајеш, мори моме, да знајеш]

Да знајеш, мори моме, да знајеш,
Каква је туга, мори, за младос.
Не би се, мори, моме удала.
На порте би ме, моме, чекала,
Од коња би ме, моме, скинула, 5
На кревет би ме, моме, бацила.


Певач, место записа и напомена

И ова песма је једна од најомиљенијих, коју Лесковчани радо певају и са севдахом при свакој седељки и софри. У позоришном комаду Сретена Динића „Наша работа“ пева се и ова и још неке лесковачке песме. Ову песму и песму „Да знајеш мори моме, да знајеш“ обрадио је за хор прота Мирко Павловић.

Референце

Извор

  • Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 591-592.