Српске народне приповијетке
Скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић.
у Бечу, у штампарији јерменскога манастира 1853.
- Вуков оглас за „Српске народне приповетке“ , 1853
- Писмо Јакову Гриму
- Предговор.
- Српске народне приповијетке:
- Међедовић.
- Чардак ни на небу ни на земљи.
- Немушти језик.
- Златна јабука и девет пауница
- Стојша и Младен.
- Ђаво и његов шегрт.
- Права се мука не да сакрити.
- Аждаја и царев син.
- Змија младожења.
- Опет змија младожења.
- Коме Бог помаже, нико му наудити не може.
- Златоруни ован.
- Усуд.
- Ко мање иште, више му се даје.
- Милостива снаха и немилостива свекрва.
- Правда и кривда.
- Очина заклетва.
- За што у људи није табан раван?
- Ђавоља маштанија и Божја сила.
- Побратимски дарови.
- Калуђер и четири грјешника.
- Копање блага.
- Лијепе хаљине много којешта учине.
- Дјевојка бржа од коња.
- Дјевојка цара надмудрила.
- Чудновата тица.
- Црно јагње.
- Царева кћи овца.
- Три јегуље.
- Чудотворни нож.
- Чудновата длака.
- Пепељуга.
- Зла маћеха.
- Маћеха и пасторка.
- Опет маћеха и пасторка.
- Како су радиле онако су и прошле.
- Зла жена.
- Дивљан
- У цара Тројана козје уши.
- Цар Дукљан.
- Ђевојка, удовица и пуштеница.
- Једна гобела у као а друга из кала.
- Соломуна проклела мати.
- Лаж за опкладу.
- Краљ и чобанин.
- Ко умије, њему двије.
- Два новца.
- Међед, свиња и лисица.
- Лисица се осветила вуку.