◄   3. Позорје 4. 5.   ►

Позорје четврто


ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ


ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли!

ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе.

СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите?

ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим? Док су били Маџари, ко се више с њима мешао и друговао него ви. Частили сте их, ваше жене и кћери ишле на бал и с хонвидима играле, па ви у одбору, а ја, који сам протоколе цепао, ништа.

ЖУТИЛОВ: Не брините, господине Шербулић, биће службе и за вас.

ШЕРБУЛИЋ: То сте ми још први пут казали, па на том је и остало. Родољупци, ви родољупци! Шта сте за народ учинили?

СМРДИЋ: А шта сте учинили ви?

ШЕРБУЛИЋ: Више од вас. Ко је по кафанама јавно говорио да Србљи морају добити, него ја; ја се чудим како су ме Маџари трпили.

СМРДИЋ. (смеши се): Знали су да нисте вредни ништа учинити.

ШЕРБУЛИЋ: Ја нисам? Него ви, који сте толике људе преварили и банкротирали?

СМРДИЋ: Опет нисам носио пранге као ви.

ШЕРБУЛИЋ: Не пранге, јер пранге могу и поштени људи носити, него сте друго што заслужили за ваша неваљалства.

ЖУТИЛОВ: Пст, пст!

ШЕРБУЛИЋ: Није то "пст" него 'оћу све да кажем. Кад је требало за народ радити, ви ми нисте викали "пст", него "хајде, луди Шербулићу!"

СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико.

ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла'? Еј, зашто сад нема Сервијанаца, да му покажем коме ће се подсмевати.

СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом?

ШЕРБУЛИЋ: То је истина.

СМРДИЋ: Па истина је да сте и ви Вла'. Није ли вам отац говорио: "Лепа је времја!"

ШЕРБУЛИЋ: Мој се отац вас не тиче ништа.

ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт! Ви сте иначе добри пријатељи били, па сад да се свађате.

ШЕРБУЛИЋ: Не знам за то; ја хоћу службу, па крај. Кад могу којекакви банкроти и мађарони ширити се, ваљда треба и ја што да стечем, који толико заслуге имам.

ЖУТИЛОВ: Знате ли шта је, да истерамо Гавриловића из одбора, који је и тако мађарон, па да наместимо вас место њега.

СМРДИЋ: То би добро било.

ЖУТИЛОВ: И тако нам млого којешта квари.

ШЕРБУЛИЋ: Већ ако он није мађарон, онда нико није.

ЖУТИЛОВ: О том нема сумње. И они су магарци били који су га изабрали.

СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави.

ШЕРБУЛИЋ: Дабом'! Лако је правити цркве кад му се пресипа.

ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркви сазида, како се зна да је мађарон — ки! Али Србин је кукавица.

СМРДИЋ: И ја кажем.

ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч "мађарон" не дира у срце, онда тешко народности!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.