Rodoljupci/23
Pozorje četvrto
ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI
ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića. Dobro došli!
ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube.
SMRDIĆ: E, šta se vi, opet, ljutite?
ŠERBULIĆ: Šta se ljutim? Dok su bili Madžari, ko se više s njima mešao i drugovao nego vi. Častili ste ih, vaše žene i kćeri išle na bal i s honvidima igrale, pa vi u odboru, a ja, koji sam protokole cepao, ništa.
ŽUTILOV: Ne brinite, gospodine Šerbulić, biće službe i za vas.
ŠERBULIĆ: To ste mi još prvi put kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili?
SMRDIĆ: A šta ste učinili vi?
ŠERBULIĆ: Više od vas. Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se čudim kako su me Madžari trpili.
SMRDIĆ. (smeši se): Znali su da niste vredni ništa učiniti.
ŠERBULIĆ: Ja nisam? Nego vi, koji ste tolike ljude prevarili i bankrotirali?
SMRDIĆ: Opet nisam nosio prange kao vi.
ŠERBULIĆ: Ne prange, jer prange mogu i pošteni ljudi nositi, nego ste drugo što zaslužili za vaša nevaljalstva.
ŽUTILOV: Pst, pst!
ŠERBULIĆ: Nije to "pst" nego 'oću sve da kažem. Kad je trebalo za narod raditi, vi mi niste vikali "pst", nego "hajde, ludi Šerbuliću!"
SMRDIĆ: Već ako Vlasi ne podignu narod srpski, neće niko.
ŠERBULIĆ: Ja Vla'? Ej, zašto sad nema Servijanaca, da mu pokažem kome će se podsmevati.
SMRDIĆ: A kako me vi možete nazvati bankrotom?
ŠERBULIĆ: To je istina.
SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla'. Nije li vam otac govorio: "Lepa je vremja!"
ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa.
ŽUTILOV: Az ištenirt! Vi ste inače dobri prijatelji bili, pa sad da se svađate.
ŠERBULIĆ: Ne znam za to; ja hoću službu, pa kraj. Kad mogu kojekakvi bankroti i mađaroni širiti se, valjda treba i ja što da stečem, koji toliko zasluge imam.
ŽUTILOV: Znate li šta je, da isteramo Gavrilovića iz odbora, koji je i tako mađaron, pa da namestimo vas mesto njega.
SMRDIĆ: To bi dobro bilo.
ŽUTILOV: I tako nam mlogo koješta kvari.
ŠERBULIĆ: Već ako on nije mađaron, onda niko nije.
ŽUTILOV: O tom nema sumnje. I oni su magarci bili koji su ga izabrali.
SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi.
ŠERBULIĆ: Dabom'! Lako je praviti crkve kad mu se presipa.
ŽUTILOV: Neka i pet crkvi sazida, kako se zna da je mađaron — ki! Ali Srbin je kukavica.
SMRDIĆ: I ja kažem.
ŽUTILOV: Kad nas sama reč "mađaron" ne dira u srce, onda teško narodnosti!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|