Родољупци/23
Позорје четврто
ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ
ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли!
ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе.
СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите?
ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим? Док су били Маџари, ко се више с њима мешао и друговао него ви. Частили сте их, ваше жене и кћери ишле на бал и с хонвидима играле, па ви у одбору, а ја, који сам протоколе цепао, ништа.
ЖУТИЛОВ: Не брините, господине Шербулић, биће службе и за вас.
ШЕРБУЛИЋ: То сте ми још први пут казали, па на том је и остало. Родољупци, ви родољупци! Шта сте за народ учинили?
СМРДИЋ: А шта сте учинили ви?
ШЕРБУЛИЋ: Више од вас. Ко је по кафанама јавно говорио да Србљи морају добити, него ја; ја се чудим како су ме Маџари трпили.
СМРДИЋ. (смеши се): Знали су да нисте вредни ништа учинити.
ШЕРБУЛИЋ: Ја нисам? Него ви, који сте толике људе преварили и банкротирали?
СМРДИЋ: Опет нисам носио пранге као ви.
ШЕРБУЛИЋ: Не пранге, јер пранге могу и поштени људи носити, него сте друго што заслужили за ваша неваљалства.
ЖУТИЛОВ: Пст, пст!
ШЕРБУЛИЋ: Није то "пст" него 'оћу све да кажем. Кад је требало за народ радити, ви ми нисте викали "пст", него "хајде, луди Шербулићу!"
СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико.
ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла'? Еј, зашто сад нема Сервијанаца, да му покажем коме ће се подсмевати.
СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом?
ШЕРБУЛИЋ: То је истина.
СМРДИЋ: Па истина је да сте и ви Вла'. Није ли вам отац говорио: "Лепа је времја!"
ШЕРБУЛИЋ: Мој се отац вас не тиче ништа.
ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт! Ви сте иначе добри пријатељи били, па сад да се свађате.
ШЕРБУЛИЋ: Не знам за то; ја хоћу службу, па крај. Кад могу којекакви банкроти и мађарони ширити се, ваљда треба и ја што да стечем, који толико заслуге имам.
ЖУТИЛОВ: Знате ли шта је, да истерамо Гавриловића из одбора, који је и тако мађарон, па да наместимо вас место њега.
СМРДИЋ: То би добро било.
ЖУТИЛОВ: И тако нам млого којешта квари.
ШЕРБУЛИЋ: Већ ако он није мађарон, онда нико није.
ЖУТИЛОВ: О том нема сумње. И они су магарци били који су га изабрали.
СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави.
ШЕРБУЛИЋ: Дабом'! Лако је правити цркве кад му се пресипа.
ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркви сазида, како се зна да је мађарон — ки! Али Србин је кукавица.
СМРДИЋ: И ја кажем.
ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч "мађарон" не дира у срце, онда тешко народности!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|