Родољупци/24
Позорје пето
ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ
ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара. Зашто тако снуждени, господине Лепршићу?
ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе.
ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу?
ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе.
ЖУТИЛОВ: Већ за барјаке може и проћи, али у одбор дирати, шта је Србину најсветије ...
ЛЕПРШИЋ: Ето тако! Народ се тукао и крв проливао, па зашто? — Ни своје власти да не може имати.
СМРДИЋ: Али како то сме бити?
ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте!
ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба кад нисмо држали с Маџарима.
ЛЕПРШИЋ: Многи нам се смеју и називају нас фантастама.
ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба.
ЛЕПРШИЋ: Нашем новоустројеном правителству ругају се и кажу да је то од нас лудост. Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална која Војводини припадају узели су натраг и наше чиновнике терају.
СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога?
ЛЕПРШИЋ: Код нас може, јер и сами бунтовници добијају заштитно писмо, и добра која смо им као ребелима секвестрирали или продали треба да се врате натраг.
ЖУТИЛОВ: То не сме да буде!
ЛЕПРШИЋ: Тако је. Но и заслужили смо, јер немамо људе. Узмите средоточно правленије, које је ових дана установљено: какви су чиновници?
ЖУТИЛОВ: То је истина; ниједног од нас.
ЛЕПРШИЋ: Наше правителство нема енержије, нема духа, одважности, плана; једним словом: нема памети, пак нам наопако иде. Ја да сам у главном одбору! Али сад се у службу увлаче који се знаду већма улагивати!
ЖУТИЛОВ: Треба начинити протестацију, треба начинити план како се права Војводине чувају, и оне у главном одбору осрамотити.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|