Пучина/41
< Пучина
III
ВЛАДИМИР, СТАНКОВИЋ
ВЛАДИМИР (кад оде Марија, седне на столиџу, наслони главу на руке и задуби се. Пауза).
СТАНКОВИЋ (полако отвара средња врата и провири само): Господине Владимире!
ВЛАДИМИР (дигне главу): А ви сте, господине Станковићу, извол'те.
СТАНКОВИЋ: Не, хвала, не желим да узнемиравам. Само сам навратио да запитам како је Олгици.
ВЛАДИМИР: Олгици?... Хвала вам, господине Станковићу... њој није добро. Има још наде, ја се још надам, али... није добро.
СТАНКОВИЋ: Надајте се, будите стрпљиви. Извините што сам вас узмеририо. Збогом!
ВЛАДИМИР: Хвала вам, Станковићу, збогом?
СТАНКОВИЋ (одлази).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|