Пучина/40
II
ВЛАДИМИР, затим МАРИЈА
ВЛАДИМИР (донекле меша, окушава кашичицом да ли је слатко, узима један грумен шећера, крха га на пола и половину
оставља; меша даље, па застане) Не, не, доктор неће да нам каже искрено, он нас заварава... стање је опасно... врло је
опасно. Па зашто ми не каже, зар није боље да ме припреми? Боже, каква ужасна помисао... да ме припреми! О, како би то
страшно било, Олгица, моја Олгица! (Плаче.)
МАРИЈА (на вратима): Но, шта је с том лимунадом? А где је Катица?
ВЛАДИМИР: Послао сам је у апотеку, али ево, лимунада је готова. (Предаје јој.) Како је?
МАРИЈА: Тако... као што је и било.
ВЛАДИМИР: Шта каже доктор?
МАРИЈА: Но, па то што је и теби казао.
ВЛАДИМИР: Да... слушај, снахо, реци доктору нек дође овамо.
МАРИЈА: Добро. (Повлачи се.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|