Лисистрата/6

←TREĆA POJAVA

Лисистрата Писац: Аристофан DRUGI ČIN - ČETVRTA POJAVA

PETA POJAVA→

ČETVRTA POJAVA

Horovi, Savetnik, Lisistrata, žene

 
LISISTRATA
Ništa istavljati nemojte!
Ta sama izlazim! I šta će poluge?
Njih ne treba, no razuma i pameti.
SAVETNIK
Zar tako, gade? Stražo, brzo ovamo!
Hvataj i naopako ruke veži joj!
LISISTRATA (stražaru)
Artemide mi, ako mene dodirneš
i vrhom prsta, i ko stražar plakaćeš!
(Stražar se povuče)
SAVETNIK
(Najpre jednom, pa onda drugom stražaru)
Ti uplaši se! Oko pasa zgrabi je
s njim zajedno i brzo mi je vežite!
PRVA ŽENA
Dodirni samo ovu, Pandrose^[1] mi, znaj,
pod mojom nogom lijavicu dobićeš!
(I drugi stražar se povuče)
SAVETNIK
Gle, ‐ lijavicu! Drugi stražar ovamo!
Tu veži prvu, jer i lajat navali!
DRUGA ŽENA (Drugom stražaru koji ugrožava prvu ženu)
Lučonoše mi^[2], ako staviš samo prst
na ovu, odmah kupice ćeš tražiti^[3]!
SAVETNIK
Šta znači ovo? Gde je stražar? Drži je!
Zatvoriću vam ja već ovaj izlazak.
TREĆA ŽENA (Stražaru)
Tauropole^[4] mi, ako joj se približiš,
iščupaću ti retku kosu žalosnu!
(Stražar pobegne)
SAVETNIK (očajno)
Ah, jadna mene! Pobeže mi stražar taj!
Al’ nećemo uzmaći rni pred ženama!
Uvrstajmo se, Skiti, složno silom svom
naval'mo na njih!
LISISTRATA
Boginja mi^[5], znaćete
da žena ubojnica čete četiri
unutra ovde i nas brane oružjem!
(Savetnik i stražari polaze napred)
SAVETNIK
Na leđa, Skiti, ruke im okrenite!
LISISTRATA
Ovamo, bojne druge, hitro skočite,
što prodajete zelje, grah i sočivo,
pa vino, češnjak, maslac, hleb i pršutu,
pomozite nam, hvatajte ih, tucite
i proklinjite, udrite ih slobodno!
(Dok hor žena vrši napad, iz tvrđave dohitaju oružane žene; one zajednički nadbiju i potisnu napadače. Lisistrata produžuje:)
Sad prestanite! Natrag! Ne skidajte plen^[6]!
SAVETNIK
Ah, moja strana zlu je sreću imala!
LISISTRATA
A šta ti bi? Zar pomisli da ovde ti
na neke robinje da ideš? Ili mniš
u žena žuči nema?
SAVETNIK
Apolona mi,
čak mnogo, kad se krčjna blizu nahodi!
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Već mnoge reči straći, savetniče zemlje ove!
Šta ulaziš u razgovor sa zverovima ovim?
Zar ne znaš kako su nas malo pređe okupale
u ovim ogrtačićima, i to bez sapuna?
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Ne valja, ludo, na bližnjega slepo dizat ruku,
kad tako radiš, moraće ti oči nabreknuti!
Ko čedna devojka u domu sedela bih rado
ne vređajući nikog, nit' se slamke dotičući,
kad ne bi napadali me i dražili, ko zolju.
HOR STARACA
Šta da, Dive, učinimo
s nakazama ovim sada.
To se ne da trpet više!
Sa mnom bedu ovu moraš
ispitati, rašta one
grad kranajski^[7] zauzeše
nepristupnu akropoljsku
stenu, onaj sveti prostor.
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
No pitaj ih! Ne veruj njima, i sada
istražuj ih istragom svakom!
Sramota bila bi za nas da takvo
bez istrage pustimo delo.
SAVETNIK
Pre ičega drugog, Diva mi, želim
od žena ovo da saznam:
na umu šta ste imale kad ste
zatvorile rezama grad nam?
LISISTRATA
Da novca se samo dokopamo jednom
Da on vas ne zavodi u rat.
SAVETNIK
Zar novci nas, kažeš, zavode u rat?
LISISTRATA
I u sve meteže druge.
Pisandar^[8] i oni što vrebaju službe
neprestano mute čas ovde,
čas onde i mešaju nešto da kradu.
Sad neka grabe i kradu
što god ih je volja, al' novaca više
odavde grabiti neće.
SAVETNIK
Šta imaš na umu?
LISISTRATA
I to me još pitaš?
Sad mi ćemo upravljat novcem.
SAVETNIK
Zar vi ćete same upravljat njime?
LISISTRATA
Šta ima tu čudno i strašno?
Zar u kući celo vaše imanje
ne prolazi kroz naše ruke?
SAVETNIK
Al' nije to isto.
LISISTRATA
Kako da nije?
SAVETNIK
Od onog se mora vojevat.
LISISTRATA
Pre svega, nikakva ne treba rata!
SAVETNIK
A otkud nam drugog spasenja?
LISISTRATA
Spasenje vam mi ćemo biti!
SAVETNIK
Vi zar?
LISISTRATA
Mi same!
SAVETNIK
Sačuvaj, bože!
LISISTRATA
Spasenje ti od nas, ako i nećeš!
SAVETNIK
Koješta blebećeš!
LISISTRATA
Gunđaš, al' opet se tako dogoditi mora!
SAVETNIK
Demetre mi, nije to pravo!
LISISTRATA
Al' čoveče, moraš se spasti!
SAVETNIK
Al' ako ne želim?
LISISTRATA
Baš zato još više!
SAVETNIK
A otkuda vi se dadoste sada
u brigu o ratu i miru?
LISISTRATA
To mi ćemo reći!
SAVETNIK
Brzo govori da ne plačeš!
(Preti rukama)
LISISTRATA
Slušaj me sada!
Al' gledaj da ustegneš ruke!
SAVETNIK
Ne mogu jer teško je ruke
ustegnut u plamenu gneva!
JEDNA ŽENA
Utoliko ti ćeš lelekati više i jače!
SAVETNIK (Obraćajući se toj ženi)
To, roguljo matora, sebi da grakćeš^[9]!
(Lisistrati) A ti govori!
LISISTRATA
I hoću.
U pređašnje vreme strpljivo rat smo
podnositi umele svagda
u svome poštenju i trpele sve smo
što urade muževi naši.
Ni pisnuti niste nam dali. I tada
vi niste se sviđali nama.
Al' mi smo vas prozrele dobro i jasno
i često u kući čule
O stvarima krupnim gde činite veće,
odluke stvarate loše!
I mi smo vas pitale s bolom u duši,
al' s osmehom na našem licu:
»U narodnom veću šta li ste, reci,
o miru odlučili danas?
Šta dolazi na stub?« »Ništa se tebe
to ne tiče!« reći će muž mi,
»Zar nećeš ćutati?« I ja ti ćutim.
JEDNA ŽENA
Ja nikada ćutala ne bih!
SAVETNIK (Lisistrati)
Da ćutala nisi, suze bi lila!
LISISTRATA
I ja sam ćutala zato.
A kad bismo doznale za drugu kakvu
još goru osnovu vašu,
tad pitale bismo: »A zašto, moj mužu,
onako delate ludo?« 
On odmah bi mrko pogledao na me
i reko: »Pletivo pleti!
Jer vrlo će tebe zaboleti glava!
A rat je muškarcima briga!« 
SAVETNIK
A baš ti je reko kako je pravo.
LISISTRATA
Po čemu, jadniče, pravo,
jer vi ste, i kad ste većali ludo,
odbijali savete naše?
A kad smo mi vas čule gde veće
po gradu zborite glasno:
»Zar nema junaka u zemlji?« »Ne, nema
ni jednoga« reko je drugi,
mi žene smo onda odlučile odmah
u boračke da se svrstamo čete
da Heladu spasemo složno. A zašto
da jošte čekamo duže?
Pa ako ste, dakle, slušati voljni
i pametne savete naše
i ćutat ko mi što smo ćutale dosad,
još možemo mi vam pomoći.
SAVETNIK
Vi nama? Baš strašne govoriš reči
i nesnosne meni.
LISISTRATA
Ta ćuti!
SAVETNIK
Zar ja da, prokletnice, pred tobom ćutim,
a koprenu nosiš na glavi?
Ne živeo više!
LISISTRATA (skinuvši koprenu)
Al' ako je samo
to jedina prepona za te
a ti mi koprenu skini sa glave
i uzmi i sebi je n'a glavu metni
i onda mi ćuti!
(Veže mu koprenu oko glave)
a uzmi i ovu saćuricu jošte,
(Baca mu svoj pojas)
pa onda se potpaši, vunu grebenaj
(Žene joj dodadu kotaricu, koju ona stavlja pored njega)
i časti se bobom,
a ostavi rat ko brigu za žene!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Na posao, žene, sada i svoje
na zemlju spustite kove
da drugama svojim, koliko je do nas,
pomoći možemo brzo!
HOR ŽENA
Ja od igre neću sustat
nit će klonut kolena mi.
Sa ovim hoću da se
svega latim rad junaštva. ‐
Jer ih kiti duh i ljupkost,
kiti smelost, kiti mudrost,
kiti srce domoljubno,
i još zdrava razboritost.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Najhrabrija bako i od svih majki
ti, najvatrenija majko,
koračajte besno i nemojte klonut,
sad vetar vam povoljan duva!
LISISTRATA
Al' ako slatkodušni Erot nam svane
i ubava boginja s Kipra,
te nedra i bedra nam slađanom žudnjom
i ljubavnim zadahne žarom,
pa muškarce ljubavnim zapali ognjem
i strašću im zaždi živote,
ja mislim da će nas jednom Heleni
zacelo Mirdsavke zvati!
SAVETNIK
Rad kakvih zasluga?
LISISTRATA
Nećemo najpre
dopustit da s oružjem vi nam
na trgu besnite tamo i amo.
JEDNA ŽENA
Da, tako nam boginje s Pafa
LISISTRATA
Ta sada međ loncima i među zeljem
na trgu skaču i trče,
i oružjem svojim se okolo tiće
ko da su koribanti^[10] pravi.
SAVETNIK
Da, Diva mi! To junacima liči!
LISISTRATA
Al' stvar ti postaje smešna
kad štit sa gorgonskom glavom ko drži
u ruci a kupuje ribu. Beo
JEDNA ŽENA
Da, Diva mi, videh gde kosati Filarh
na'konju prolazi trgom
i kako mu kašu starica neka
u medenu kacigu sipa.
A drugi, trački ugursuz, štitom
i kopljem je vitlo, ko Terej^[11],
i piljaricu plašio, te joj je smokve
najzrelije proždiro, guto.
SAVETNIK
A kako vi niste smiriti mogle
i stišati zabune mnoge
po našim zemljama svugde?
LISISTRATA
Veoma lako!
SAVETNIK
Kako? Pokaži!
LISISTRATA
Ko kada se pređa zamrsi nama
te uzmemo tada vreteno
u ruke, te niti provučemo, jedne
ovamo, a onamo druge,
baš tako, ako nam dopusti kogod
poslanstva da šaljemo razna,
ovamo jedna, a onamo druga,
i kraj ćemo ratu učiniti!
SAVETNIK
O lude, zar mislite da ćete vunom,
vretenom i nitima rešit' opasnosti teške?
LISISTRATA
I vi biste sami,
da niste prave budale,
razmrsili državne poslove sasvim
ko mi svoje poslove s vunom.
SAVETNIK
A kako? Da vidim!
LISISTRATA
Morate najpre
izaprati prljavost svaku,
ko s vune u pranju, i guremačke
iz grada palieom gonit'
sve hulje i bitange, ološ i nanos
i svaku istrebit draču,
pa one ko pustinja što su se jedan
uz drugoga zbili, a gramze
za službama, i te razagnati treba
i njine pročupati glave.
Pa skupljajte narod u sepet za vunu,
grebenajte ljubav i slogu
i dodajte doseljenike i stranca
što voli državu vašu,
pa državnoj duguje l' riznici kogod,
i njega uvrstite amo^[12]!
A gradovi, Diva mi, što se iz ove
ko naselja razviše zemlje,
ko kakvi čuperci, gledajte, leže
bez veze jedan sa drugim!
I stoga bi trebalo i te čuperke
sa sviju da skupite strana
i snesete amo i brižljivo sve ih
na gomilu složite jednu
i krupno namotate klupko, pa onda
izatkate narodu ruho.
SAVETNIK
A nije li strašno kad palicom biju
i u klupko motaju one
što s ratom nemaju veze?
LISISTRATA
Zacelo
zbog njega, prokletijo gadna,
mi stradamo dvaput i triput. Prvo
i prvo mi rađamo decu
i u borbu ih šaljemo ko oklopnike.
SAVETNIK
Ta ćuti! Ne zbori o jadu!
LISISTRATA
U dane kad treba radosti imat
i mladost uživati svoju,
zbog ratova ležimo same na odru.
Al' ostav'te nevolje naše,
no ljuto me boli što devojke naše
U ložnici tihano stare.
SAVETNIK
Zar ne stare i muškarci?
LISISTRATA
Dabome,
al' nije baš isto što reče!
Jer vrati l' se i sedoglav, on brzo
još mladom se devojkom ženi;
a kratak je rok i vreme za ženu,
i ako ih promaši ona,
već niko se neće oženiti njome,
a ona ti sedi i vrača!
SAVETNIK
A ko je još moćan i snažan te može ‐
LISISTRATA
Šta na um ti pade? Zar ne misliš na smrt?
Ta vreme je, ‐ mrtvački nabavi kovčeg.
A ja ću i mednih ispeći kolača^[13]!
(Iznenada ga polvje vodom)
I ovo mi uzmi i sebe ovenčaj!
JEDNA ŽENA (polije ga)
I ovaj evo ti poklon od mene!
LISISTRATA
Šta trebaš? Šta želiš? Ulazi u brod!
Čuj, Haron te zove,
a ti ga ometaš da se zaveze!
SAVETNIK
Zar nije strašno što ja ovde podnosim?
Al', Diva mi, sad idem savetnicima
ovako bedan da se njima pokažem!
LISISTRATA
Da tužiš nas što još te ne izložismo^[14]?
Al' za tri dana rano ćemo u zoru
za spomen tebi karminu pripremiti!
(Svi odu. Horovi ostaju)
 

1. Pandrosa: ćerka kralja Kekropa i Agraule, sestra Agraule i Herse. Sve tri sestre bile su prvobitno bića božanske prirode, i kult im je bio u vezi s kultom boginje Atene. Pandrosa je imala i svoj hram na Akropolju pored hrama Atene Polijade
2. Lučonoše mi: misli na Artemidu, boginju meseca.
3. Kupice ćeš tražiti: pustićeš sebi krv.
   
4. Tauropola: Artemida.
   
5. Boginja mi: tj. Demetre i Persefone.
   
6. Ne skidajte plen: pobednik skida oružje s pobeđenoga.
   
7. Grad kranajski: po Kranaju, atičkom kralju pre Kekropa.
8. Pisandar: demokrat, pridružio se oligarsima. Njemu i ostalim oligarsima nije bio po ćudi atinski demokratski ustav, i oni su vrebali samo podesnu priliku đa ga sruše. Ona im se pružila atinskim porazom na Siciliji (413. god.). Oligarsi su narod kojekakvim nasiljima uplašili, i on je 411. god.
   prihvatio predloge Odbora tridesetorice, koji je imao da izraii nacrt novog ustava, po kome su politička prava pripadala samo onima koji su telom i
   imovinom najsposobniji da ah vrše, a njih ne sme biti manje od pet hiljada. Tako su teti izgubili sva politička prava. Kao provizorna vlada izabrano
   je Veće od četiri stotine članova s neograiničenom vlašću. Ono progoni, zatvara i ubija demokrate, ne saziva skupštine ni onda kad pregovara sa
   Spartom; stalni ustav što ga je Komisija izradila i ne misli uvesti. Vojska pređ Samom neće ni da čuje o novoj vladi; zaklinje se da će ostati verna
   demokratiji. Kad se odmetnuo gotovo ceo Helespont i stigao glas da su Peloponešani razbili atinsku mornarieu kod Eretrije i da se gotovo sva Eubeja
   odmetnula, narod uskipti i skupi se na Pikni i obori Veće posle četiri meseca njegove vlasti. Potom je uveden oligarhijski ustav po kome su građanska
   prava imali svi koji su služili kao hopliti (vid. Aristotelov Ustav atinski, preveo, uvod i beleške napisao Niko Majnarić, Zagreb, 1948, str. 3943).
   
9. Sebi da grakćeš: tj. proričeš.
   
10. Koribanti: sveštenici frigijske boginje Kibele, koja je bila azijski simvol prirodne plodnosti, kao egipatska Isida, Najpoznatiji mit o Kibeli je onaj po kome se ona zaljubila u frigijskog mladića Atida, ko.ii se odlikovao izvanrednom lepotom. Ali on se boginji izneverio i hteo se oženiti princezom iz Pesina, Da mu se za neverstvo osveti, rasrđena boginja pojavi se na svatovskoj gozbi, te sve goste obuze panski strah, i oni pomere pameću. Atid
    pobegne u goru, poludi i ubije se. Njemu u čast osnuje sama boginja praznik žalosti u vreme proletnjeg ekvinoeija. Koribanti idu u brda da traže Atida i, kad ga nađu, tj. neku sliku koja njega predstavlja, predaju se bezmernoj radosti, igrajući uz udaranje u talambase, kimvale, uz svirku rogova i svirala i vrteći, kao turski i persijski derviši. Taj zanos, koji je lečio i od ludila, jer se duša u ekstasi smiruje, spominje Aristofan i u Zoljama
    
11. Terej: trački kralj, za kojega se udala Prokna, ćerka atinskog kralja Pandiona i žene mu Zeuksipe. Terej je vladao tračkim narodom u Daulidi, fokidskoj oblasti. Posle nekog vremena Prokna se zaželi svoje sestre, Filomele, i zamoli muža da ode po nju i dovede je u goste. Terej ode, izmoli u tasta svastiku i dovede je, ali se, u isti mah, i neodoljivo u nju zaljubi. Kad je stigao s njome u svoj kraj, on je obljubi, odreže joj jezik i zatvori je da greh ne bi odala svojoj sestri. Ali Filomela kao Atinjanka, a sve su Atinjanke izvanredne tkalje i vezilje, izveze na marami znamenje svoje nesreće i pošalje rad Prokni, te ova sestru oslobodi. Prokna, za osvetu, u sporazumu sa sestrom, zakolje svojega i Terejeva sina Itija, priredi ga kao
    jelo, iznese ga mužu na sofru i pobegne sa sestrom. Kada Terej sazna šta su mu one učinile, stane ih goniti, ali bogovi pretvore Tereja u pupavca,
    Proknu u slavuja, Filomelu u lastavicu. Ovu, atićku, versiju mita dramatdsali su Sofokle u svome Tereju i Filokle u tetralogiji Pandionidi, a Livije
    Andronik i Akije preneli na rimsku pozornicu.
    
12. Uvrstite amo: učinite građanima doseljenike (meteke) i saveznike, pa vratite građansko pravo onima koji su ga izgubili zbog duga.
    
13. Pokojniku se daju medeni kolaei za Kerbera, podzemnog psa. Lisistrata mu nudi venac jer je kao bajagi u borbi preturio život.
14. Ne izložismo: žene ga nisu metnule na odar, nego tiime što su ga polile vodom poslale su ga na onaj svet i obećavaju mu ogrommu karminu posle trodnevnog posta.