Лисистрата/6
| ←ТРЕЋА ПОЈАВА | Лисистрата Писац: Аристофан ДРУГИ ЧИН - ЧЕТВРТА ПОЈАВА |
ПЕТА ПОЈАВА→ |
ЛИСИСТРАТА
Ништа истављати немојте!
Та сама излазим! I шта ће полуге?
Њих не треба, но разума и памети.
САВЕТНИК
Зар тако, гаде? Стражо, брзо овамо!
Хватај и наопако руке вежи јој!
ЛИСИСТРАТА (стражару)
Артемиде ми, ако мене додирнеш
и врхом прста, и ко стражар плакаћеш!
(Стражар се повуче)
САВЕТНИК
(Најпре једном, па онда другом стражару)
Ти уплаши се! Око паса зграби је
с њим заједно и брзо ми је вежите!
ПРВА ЖЕНА
Додирни само ову, Пандросе[1] ми, знај,
под мојом ногом лијавицу добићеш!
(I други стражар се повуче)
САВЕТНИК
Гле, ‐ лијавицу! Други стражар овамо!
Ту вежи прву, јер и лајат навали!
ДРУГА ЖЕНА (Другом стражару који угрожава прву жену)
Лучоноше ми[2], ако ставиш само прст
на ову, одмах купице ћеш тражити[3]!
САВЕТНИК
Шта значи ово? Где је стражар? Држи је!
Затворићу вам ја већ овај излазак.
ТРЕЋА ЖЕНА (Стражару)
Таурополе[4] ми, ако јој се приближиш,
ишчупаћу ти ретку косу жалосну!
(Стражар побегне)
САВЕТНИК (очајно)
Ах, јадна мене! Побеже ми стражар тај!
Ал’ нећемо узмаћи рни пред женама!
Уврстајмо се, Скити, сложно силом свом
навал'мо на њих!
ЛИСИСТРАТА
Богиња ми[5], знаћете
да жена убојница чете четири
унутра овде и нас бране оружјем!
(Саветник и стражари полазе напред)
САВЕТНИК
На леђа, Скити, руке им окрените!
ЛИСИСТРАТА
Овамо, бојне друге, хитро скочите,
што продајете зеље, грах и сочиво,
па вино, чешњак, маслац, хлеб и пршуту,
помозите нам, хватајте их, туците
и проклињите, удрите их слободно!
(Док хор жена врши напад, из тврђаве дохитају оружане жене; оне заједнички надбију и потисну нападаче. Лисистрата продужује:)
Сад престаните! Натраг! Не скидајте плен[6]!
САВЕТНИК
Ах, моја страна злу је срећу имала!
ЛИСИСТРАТА
А шта ти би? Зар помисли да овде ти
на неке робиње да идеш? Или мниш
у жена жучи нема?
САВЕТНИК
Аполона ми,
чак много, кад се крчјна близу находи!
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Већ многе речи страћи, саветниче земље ове!
Шта улазиш у разговор са зверовима овим?
Зар не знаш како су нас мало пређе окупале
у овим огртачићима, и то без сапуна?
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Не ваља, лудо, на ближњега слепо дизат руку,
кад тако радиш, мораће ти очи набрекнути!
Ко чедна девојка у дому седела бих радо
не вређајући никог, нит' се сламке дотичући,
кад не би нападали ме и дражили, ко зољу.
ХОР СТАРАЦА
Шта да, Диве, учинимо
с наказама овим сада.
То се не да трпет више!
Са мном беду ову мораш
испитати, рашта оне
град кранајски[7] заузеше
неприступну акропољску
стену, онај свети простор.
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Но питај их! Не веруј њима, и сада
истражуј их истрагом сваком!
Срамота била би за нас да такво
без истраге пустимо дело.
САВЕТНИК
Пре ичега другог, Дива ми, желим
од жена ово да сазнам:
на уму шта сте имале кад сте
затвориле резама град нам?
ЛИСИСТРАТА
Да новца се само докопамо једном
Да он вас не заводи у рат.
САВЕТНИК
Зар новци нас, кажеш, заводе у рат?
ЛИСИСТРАТА
I у све метеже друге.
Писандар[8] и они што вребају службе
непрестано муте час овде,
час онде и мешају нешто да краду.
Сад нека грабе и краду
што год их је воља, ал' новаца више
одавде грабити неће.
САВЕТНИК
Шта имаш на уму?
ЛИСИСТРАТА
I то ме још питаш?
Сад ми ћемо управљат новцем.
САВЕТНИК
Зар ви ћете саме управљат њиме?
ЛИСИСТРАТА
Шта има ту чудно и страшно?
Зар у кући цело ваше имање
не пролази кроз наше руке?
САВЕТНИК
Ал' није то исто.
ЛИСИСТРАТА
Како да није?
САВЕТНИК
Од оног се мора војеват.
ЛИСИСТРАТА
Пре свега, никаква не треба рата!
САВЕТНИК
А откуд нам другог спасења?
ЛИСИСТРАТА
Спасење вам ми ћемо бити!
САВЕТНИК
Ви зар?
ЛИСИСТРАТА
Ми саме!
САВЕТНИК
Сачувај, боже!
ЛИСИСТРАТА
Спасење ти од нас, ако и нећеш!
САВЕТНИК
Којешта блебећеш!
ЛИСИСТРАТА
Гунђаш, ал' опет се тако догодити мора!
САВЕТНИК
Деметре ми, није то право!
ЛИСИСТРАТА
Ал' човече, мораш се спасти!
САВЕТНИК
Ал' ако не желим?
ЛИСИСТРАТА
Баш зато још више!
САВЕТНИК
А откуда ви се дадосте сада
у бригу о рату и миру?
ЛИСИСТРАТА
То ми ћемо рећи!
САВЕТНИК
Брзо говори да не плачеш!
(Прети рукама)
ЛИСИСТРАТА
Слушај ме сада!
Ал' гледај да устегнеш руке!
САВЕТНИК
Не могу јер тешко је руке
устегнут у пламену гнева!
ЈЕДНА ЖЕНА
Утолико ти ћеш лелекати више и јаче!
САВЕТНИК (Обраћајући се тој жени)
То, рогуљо матора, себи да гракћеш[9]!
(Лисистрати) А ти говори!
ЛИСИСТРАТА
I хоћу.
У пређашње време стрпљиво рат смо
подносити умеле свагда
у своме поштењу и трпеле све смо
што ураде мужеви наши.
Ни писнути нисте нам дали. I тада
ви нисте се свиђали нама.
Ал' ми смо вас прозреле добро и јасно
и често у кући чуле
О стварима крупним где чините веће,
одлуке стварате лоше!
I ми смо вас питале с болом у души,
ал' с осмехом на нашем лицу:
»У народном већу шта ли сте, реци,
о миру одлучили данас?
Шта долази на стуб?« »Ништа се тебе
то не тиче!« рећи ће муж ми,
»Зар нећеш ћутати?« I ја ти ћутим.
ЈЕДНА ЖЕНА
Ја никада ћутала не бих!
САВЕТНИК (Лисистрати)
Да ћутала ниси, сузе би лила!
ЛИСИСТРАТА
I ја сам ћутала зато.
А кад бисмо дознале за другу какву
још гору основу вашу,
тад питале бисмо: »А зашто, мој мужу,
онако делате лудо?«
Он одмах би мрко погледао на ме
и реко: »Плетиво плети!
Јер врло ће тебе заболети глава!
А рат је мушкарцима брига!«
САВЕТНИК
А баш ти је реко како је право.
ЛИСИСТРАТА
По чему, јадниче, право,
јер ви сте, и кад сте већали лудо,
одбијали савете наше?
А кад смо ми вас чуле где веће
по граду зборите гласно:
»Зар нема јунака у земљи?« »Не, нема
ни једнога« реко је други,
ми жене смо онда одлучиле одмах
у борачке да се сврстамо чете
да Хеладу спасемо сложно. А зашто
да јоште чекамо дуже?
Па ако сте, дакле, слушати вољни
и паметне савете наше
и ћутат ко ми што смо ћутале досад,
још можемо ми вам помоћи.
САВЕТНИК
Ви нама? Баш страшне говориш речи
и несносне мени.
ЛИСИСТРАТА
Та ћути!
САВЕТНИК
Зар ја да, проклетнице, пред тобом ћутим,
а копрену носиш на глави?
Не живео више!
ЛИСИСТРАТА (скинувши копрену)
Ал' ако је само
то једина препона за те
а ти ми копрену скини са главе
и узми и себи је н'а главу метни
и онда ми ћути!
(Веже му копрену око главе)
а узми и ову саћурицу јоште,
(Баца му свој појас)
па онда се потпаши, вуну гребенај
(Жене јој додаду котарицу, коју она ставља поред њега)
и части се бобом,
а остави рат ко бригу за жене!
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
На посао, жене, сада и своје
на земљу спустите кове
да другама својим, колико је до нас,
помоћи можемо брзо!
ХОР ЖЕНА
Ја од игре нећу сустат
нит ће клонут колена ми.
Са овим хоћу да се
свега латим рад јунаштва. ‐
Јер их кити дух и љупкост,
кити смелост, кити мудрост,
кити срце домољубно,
и још здрава разборитост.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Најхрабрија бако и од свих мајки
ти, најватренија мајко,
корачајте бесно и немојте клонут,
сад ветар вам повољан дува!
ЛИСИСТРАТА
Ал' ако слаткодушни Ерот нам сване
и убава богиња с Кипра,
те недра и бедра нам слађаном жудњом
и љубавним задахне жаром,
па мушкарце љубавним запали огњем
и страшћу им зажди животе,
ја мислим да ће нас једном Хелени
зацело Мирдсавке звати!
САВЕТНИК
Рад каквих заслуга?
ЛИСИСТРАТА
Нећемо најпре
допустит да с оружјем ви нам
на тргу бесните тамо и амо.
ЈЕДНА ЖЕНА
Да, тако нам богиње с Пафа
ЛИСИСТРАТА
Та сада међ лонцима и међу зељем
на тргу скачу и трче,
и оружјем својим се около тиће
ко да су корибанти[10] прави.
САВЕТНИК
Да, Дива ми! То јунацима личи!
ЛИСИСТРАТА
Ал' ствар ти постаје смешна
кад штит са горгонском главом ко држи
у руци а купује рибу. Бео
ЈЕДНА ЖЕНА
Да, Дива ми, видех где косати Филарх
на'коњу пролази тргом
и како му кашу старица нека
у медену кацигу сипа.
А други, трачки угурсуз, штитом
и копљем је витло, ко Тереј[11],
и пиљарицу плашио, те јој је смокве
најзрелије прождиро, гуто.
САВЕТНИК
А како ви нисте смирити могле
и стишати забуне многе
по нашим земљама свугде?
ЛИСИСТРАТА
Веома лако!
САВЕТНИК
Како? Покажи!
ЛИСИСТРАТА
Ко када се пређа замрси нама
те узмемо тада вретено
у руке, те нити провучемо, једне
овамо, а онамо друге,
баш тако, ако нам допусти когод
посланства да шаљемо разна,
овамо једна, а онамо друга,
и крај ћемо рату учинити!
САВЕТНИК
О луде, зар мислите да ћете вуном,
вретеном и нитима решит' опасности тешке?
ЛИСИСТРАТА
I ви бисте сами,
да нисте праве будале,
размрсили државне послове сасвим
ко ми своје послове с вуном.
САВЕТНИК
А како? Да видим!
ЛИСИСТРАТА
Морате најпре
изапрати прљавост сваку,
ко с вуне у прању, и гуремачке
из града палиеом гонит'
све хуље и битанге, олош и нанос
и сваку истребит драчу,
па оне ко пустиња што су се један
уз другога збили, а грамзе
за службама, и те разагнати треба
и њине прочупати главе.
Па скупљајте народ у сепет за вуну,
гребенајте љубав и слогу
и додајте досељенике и странца
што воли државу вашу,
па државној дугује л' ризници когод,
и њега уврстите амо[12]!
А градови, Дива ми, што се из ове
ко насеља развише земље,
ко какви чуперци, гледајте, леже
без везе један са другим!
I стога би требало и те чуперке
са свију да скупите страна
и снесете амо и брижљиво све их
на гомилу сложите једну
и крупно намотате клупко, па онда
изаткате народу рухо.
САВЕТНИК
А није ли страшно кад палицом бију
и у клупко мотају оне
што с ратом немају везе?
ЛИСИСТРАТА
Зацело
због њега, проклетијо гадна,
ми страдамо двапут и трипут. Прво
и прво ми рађамо децу
и у борбу их шаљемо ко оклопнике.
САВЕТНИК
Та ћути! Не збори о јаду!
ЛИСИСТРАТА
У дане кад треба радости имат
и младост уживати своју,
због ратова лежимо саме на одру.
Ал' остав'те невоље наше,
но љуто ме боли што девојке наше
У ложници тихано старе.
САВЕТНИК
Зар не старе и мушкарци?
ЛИСИСТРАТА
Дабоме,
ал' није баш исто што рече!
Јер врати л' се и седоглав, он брзо
још младом се девојком жени;
а кратак је рок и време за жену,
и ако их промаши она,
већ нико се неће оженити њоме,
а она ти седи и врача!
САВЕТНИК
А ко је још моћан и снажан те може ‐
ЛИСИСТРАТА
Шта на ум ти паде? Зар не мислиш на смрт?
Та време је, ‐ мртвачки набави ковчег.
А ја ћу и медних испећи колача[13]!
(Изненада га полвје водом)
I ово ми узми и себе овенчај!
ЈЕДНА ЖЕНА (полије га)
I овај ево ти поклон од мене!
ЛИСИСТРАТА
Шта требаш? Шта желиш? Улази у брод!
Чуј, Харон те зове,
а ти га ометаш да се завезе!
САВЕТНИК
Зар није страшно што ја овде подносим?
Ал', Дива ми, сад идем саветницима
овако бедан да се њима покажем!
ЛИСИСТРАТА
Да тужиш нас што још те не изложисмо[14]?
Ал' за три дана рано ћемо у зору
за спомен теби кармину припремити!
(Сви оду. Хорови остају)
- ↑ Пандроса: ћерка краља Кекропа и Аграуле, сестра Аграуле и Херсе. Све три сестре биле су првобитно бића божанске природе, и култ им је био у вези с култом богиње Атене. Пандроса је имала и свој храм на Акропољу поред храма Атене Полијаде
- ↑ Лучоноше ми: мисли на Артемиду, богињу месеца.
- ↑ Купице ћеш тражити: пустићеш себи крв.
- ↑ Тауропола: Артемида.
- ↑ Богиња ми: тј. Деметре и Персефоне.
- ↑ Не скидајте плен: победник скида оружје с побеђенога.
- ↑ Град кранајски: по Кранају, атичком краљу пре Кекропа.
- ↑ Писандар: демократ, придружио се олигарсима. Њему и осталим олигарсима није био по ћуди атински демократски устав, и они су вребали само подесну прилику ђа га сруше. Она им се пружила атинским поразом на Сицилији (413. год.). Олигарси су народ којекаквим насиљима уплашили, и он је 411. год.
прихватио предлоге Одбора тридесеторице, који је имао да израии нацрт новог устава, по коме су политичка права припадала само онима који су телом и
имовином најспособнији да ах врше, а њих не сме бити мање од пет хиљада. Тако су тети изгубили сва политичка права. Као провизорна влада изабрано
је Веће од четири стотине чланова с неограиниченом влашћу. Оно прогони, затвара и убија демократе, не сазива скупштине ни онда кад преговара са
Спартом; стални устав што га је Комисија израдила и не мисли увести. Војска пређ Самом неће ни да чује о новој влади; заклиње се да ће остати верна
демократији. Кад се одметнуо готово цео Хелеспонт и стигао глас да су Пелопонешани разбили атинску морнариеу код Еретрије и да се готово сва Еубеја
одметнула, народ ускипти и скупи се на Пикни и обори Веће после четири месеца његове власти. Потом је уведен олигархијски устав по коме су грађанска
права имали сви који су служили као хоплити (вид. Аристотелов Устав атински, превео, увод и белешке написао Нико Мајнарић, Загреб, 1948, стр. 3943).
- ↑ Себи да гракћеш: тј. проричеш.
- ↑ Корибанти: свештеници фригијске богиње Кибеле, која је била азијски символ природне плодности, као египатска Исида, Најпознатији мит о Кибели је онај по коме се она заљубила у фригијског младића Атида, ко.ии се одликовао изванредном лепотом. Али он се богињи изневерио и хтео се оженити принцезом из Песина, Да му се за неверство освети, расрђена богиња појави се на сватовској гозби, те све госте обузе пански страх, и они помере памећу. Атид
побегне у гору, полуди и убије се. Њему у част оснује сама богиња празник жалости у време пролетњег еквиноеија. Корибанти иду у брда да траже Атида и, кад га нађу, тј. неку слику која њега представља, предају се безмерној радости, играјући уз ударање у таламбасе, кимвале, уз свирку рогова и свирала и вртећи, као турски и персијски дервиши. Тај занос, који је лечио и од лудила, јер се душа у екстаси смирује, спомиње Аристофан и у Зољама
- ↑ Тереј: трачки краљ, за којега се удала Прокна, ћерка атинског краља Пандиона и жене му Зеуксипе. Тереј је владао трачким народом у Даулиди, фокидској области. После неког времена Прокна се зажели своје сестре, Филомеле, и замоли мужа да оде по њу и доведе је у госте. Тереј оде, измоли у таста свастику и доведе је, али се, у исти мах, и неодољиво у њу заљуби. Кад је стигао с њоме у свој крај, он је обљуби, одреже јој језик и затвори је да грех не би одала својој сестри. Али Филомела као Атињанка, а све су Атињанке изванредне ткаље и везиље, извезе на марами знамење своје несреће и пошаље рад Прокни, те ова сестру ослободи. Прокна, за освету, у споразуму са сестром, закоље својега и Терејева сина Итија, приреди га као
јело, изнесе га мужу на софру и побегне са сестром. Када Тереј сазна шта су му оне учиниле, стане их гонити, али богови претворе Тереја у пупавца,
Прокну у славуја, Филомелу у ластавицу. Ову, атићку, версију мита драматдсали су Софокле у своме Тереју и Филокле у тетралогији Пандиониди, а Ливије
Андроник и Акије пренели на римску позорницу.
- ↑ Уврстите амо: учините грађанима досељенике (метеке) и савезнике, па вратите грађанско право онима који су га изгубили због дуга.
- ↑ Покојнику се дају медени колаеи за Кербера, подземног пса. Лисистрата му нуди венац јер је као бајаги у борби претурио живот.
- ↑ Не изложисмо: жене га нису метнуле на одар, него тииме што су га полиле водом послале су га на онај свет и обећавају му огромму кармину после тродневног поста.