Лисистрата
Писац: Аристофан
DRUGI ČIN - TREĆA POJAVA


TREĆA POJAVA
Horovi, Savetnik

 
SAVETNIK
Na svetlost izbi ženski bezobrazluk sav,
talambasi i pokliči Sabaziju[1],
za Adonidom[2]
njin.po krovovima plač!
To nedavno u skupštini sam slušao.
Demostrat, u zao čas govornik, predloži
na Siciliju plov, ‐ a žena njegova
u igri će: »Joj, Adonide!« Na to će
Demostrat: »Hajd' po oklopnike zakintske!
A ona, pjana, opet s krova zarida:
»Za Adonidom plačite!« Al' silom nju
nadgraji bogu mrski, gadni prgavac.
To njihov razuzdani donese nam plač[3].
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
A šta ćeš kad za drskost čuješ njihovu?
Izgrdile nas i još vodom polile
iz kova toliko da svoje moramo
iscedit ruho, ko da se upišasmo.
SAVETNIK
To s pravom biva, Posidona slanog mi,
kad sami žensku zloću podstičemo mi
i svakoj učimo ih gizdi, raskošu,
tad iz njih niče što smo sami sejali.
Ovako govorimo s rukotvorcima:
»Kujundžijo, sa grive što je napravi,
iz rupice joj oko se odronilo,
u kolu kad mi žena sinoć igraše, ‐
na Salaminu moram sada ploviti,
a ti mi, ako imaš kada, uveče
zacelo pođi njoj i oko umetni!« 
A drugi obućaru, momku koji već
odavno dečje nema rese govori:
»Ej, obućaru, ženi mojoj obuća
na nozi žulja mali prst i tišti je,
jer nežan je. O podne tamo pohitaj
i obuću proširi, da je ne žulja!« ‐
Od takve setve takva žetva ispade
da meni, savetniku, koji nabavljam
veslače, ‐ te mi brzo treba novaca ‐
već žene gradsku zatvaraju kapiju!
Ne koristi nam stajat!
(Stražarima) Budže ovamo
tom besu njinom kraj da brzo učinim!
Šta zinu, bedniče? Kud opet buljiš ti?
Ne umeš ništa nego krčmu tražiti!
Pod vrata hitro podmetnite poluge
i krila istavite! Tu ću ja vam sad pomoći!
(Približavaju se vratima. Lisistrata iznenada izlazi s drugim ženama)
 

  1. Sabazije: frigijsko božanstvo, čiji se orgijski kult kasnije spojio s kultom boga Dionisa, i zato je Sabazije nadimak Dionisov. Praiznik u njegovu slavu praznavan je noću i bio spojen s različitim posvećenjima, očišćenjiima i razuzdaniim obredima.
  2. Adonid: Ljepi sin Fenika d Alfesifbije, u koga se zaljubiia hoginja Afrodiita. Poginuo u lovu od vepra. koga je poslao ljubomoirni Arej. Praznik u njegovu slavu, Adonije ili Adonidovo, trajao je dva dana: prvog dana oplakivana je njegova simrt, a drugoga, uz radosno klicamje, slavljen je njegov
    povratak, jer je Persefona, boginja Podzemnog sveta (Hada) Adonidu dopustila da polovinu svake godine (proleće i leto) provodi na Gornjem svetu, tj. s Afroditom, a drugu polovirnu (jesen i zimu) u podzemniom svetu.
  3. Razuzdani plač: bio je koban znak za sicilsku vojnu.