Лисистрата/7
| ←ČETVRTA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан DRUGI ČIN - PETA POJAVA |
PRVA POJAVA→ |
Prva strofa
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Posle ovog niko ne sme dremat ko je slobodan.
Ljudi, potpašimo se i posla se latimo!
CEO HOR
Ja, čini mi se, nešto više tu naslućujem
nešto veće mirišem.
Naročito Hipijinu mirišem tiranidu.
Silan strah me obuzima
Lakonci da su neki
dovukli se amo
i Klistenu onom u dom zašli
i sad bogovima mrske žene draže
da lukavo otmu novac naš i našu platu
hleb moj nasušni!
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Strašno mi je kad već one građane opominju,
i kad one, babe, brbljaju o štitu medenom?
Hoće da nas već primoraju na mir s Lakoncima,
u njih nema vere više no u vučje čeljusti.
Vidim njino tkanje: to je njihova tiranida,
ali mnome neće gospodarit! Čuvaću se već
i mač odsad nosiću ovijen granom mrčevom
i na trgu stajat' s oružjem, ko Aristogiton.
Staću pored njega, jer i meni udes nameni
(Horovođi ženskog hora)
Ovoj bogu mrskoj babi da sve zube izbijem.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Prva antistrofa
(Odgovarajući horovođi muškog hora)
Kad se vratiš kući, neće te ni mati poznati.
(svom horu)
Najpre kove na tle spustimo, o drage starice!
(Opet polažu na tle svoje kove)
CEO HOR
Mi počinjemo govor, svikoliki građani,
gradu našem koristan!
On to zasluži, ‐ u raskošu me sjajno othrani.
Tek navrših sedam leta,
ja odmah nosih »tajne«,
desetoga leta
Artemidi bejah mlinarica;
u Brauronu bejah mečka u šafranci;
košaricu onda nošah, lepa bejah moma
s niskom smokava.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Nije l’ moja dužnost nešto dobro gradu svetovat?
Ako sam i žena, nemojte me gledat popreko
ako stvorim bolje prilike od ovih sadašnjih!
I ja za rat dajem deo svoj: ta rađam sinove,
a vi, bedni starci, u tome ne učestvujete, ‐
takozvani prinos persijski iz doba dedovskog
čak ste straćili, a ne plaćate više poreze,
ali preti nam opasnost: od vas ćemo propasti!
Da l’ još smete pisnut?
(Horovođi muškog hora)
Ali ako zlostaviš me čim,
odmah zube izbiću ti ovom tvrdom obućom.
HOR STARACA
Prva strofa
CEO HOR
Nije li to drskost najsramnija?
Još će jače, čini mi se, ta sramota rasti.
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Ali zlo to odbit mora ko god nije uškopljen,
nego ogrtače svucimo: muškarac treba sad
vonjati muškarcem! Odbacite lišće smokovo!
CEO HOR
Ustanite, bosonozi!
U Lepsidrij prispeli smo
dok bejasmo jošte mladi,
a sad treba podmladit se
i ponovo krila steći.
po svem telu oprnatit
i sa sebe starost stresti.
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Ako od nas neko dade njima samo mali prst,
zgrabiće nam obe ruke svojim oštrim kandžama,
brodove će gradit, bitku zametati na moru,
brodovima napadati nas, ko Artemisija;
krenu l’ kao konjica, ja brišem naše konjike:
žene jahat vole i u sedlu sede stameno
i u trku neće pasti! Amazonke posmatraj,
rad Mikonov, gde na konju biju boj s muškarcima!
(Preteći horu)
Al' ih odmah treba pograbiti sve i svima
sad tu kroz klade, probušena drva, uturiti vrat.
HOR ŽENA
Druga antistrofa
CEO HOR
Boginja mi, naljutiš li mene,
odvezaću svoju svinju i češljaću tebe,
pa ćeš češljan svoje komšije pozivat u
pomoć!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Ali i mi žene brže svoje ruho svucimo
da nam zamiriše rasrđena ženska priroda!
(Žene skidaju gornje ruho)
CEO HOR
Nek mi priđe samo kogod:
nikad više neće jesti
luka a ni crna boba!
Rekneš li mi samo nešto
ružno ‐ gnev me obuzeo ‐
iščupaću ti jaja
kao nekad zujak orlu.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Ja se smejem vama dok je meni živa Lampita
i Tebanka, draga moma, otmena Ismenija!
Nemaš moći, ma i deset puta stvaro odluke,
jer si svima, pa i komšijama, mrzak, bedniče!
Juče o prazniku Hekatinu gozbu dečici
ja priredih, pozvah iz komšiluka drugaricu,
momu čestitu i milu, Beoćanku‐jegulju,
ali onde rekoše: zbog tvog rešenja ne smeju.
I vi nikad nećete se takvih proći odluka
dok vas ko za noge ne zgrabi i baci glavačke.
(Pauza. Horovi se vrate na svoje staro mesto)
