Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 1



ЧИН ДРУГИ
Дворана царичина. Чисто византијска.

ПОЈАВА 1
ЈЕЛЕНА и ТЕОДОРА


ЈЕЛЕНА:
Дакле, ти љубиш Самшу?
ТЕОДОРА:
То јест, не љубим га.
ЈЕЛЕНА:
Кад га не љубиш, онда си слободна, и то је боље.
ТЕОДОРА:
Љубим га.
ЈЕЛЕНА:
Како то: љубим — не љубим га?
ТЕОДОРА:
Не знам, али је, драга сестро, тако.
ЈЕЛЕНА:
Или, можда, што је краљевске лозе?
ТЕОДОРА:
Можда.
ЈЕЛЕНА:
Аха! (за се). Властољубива, дакле и она ми такмац (гласно). На двору је и друге господе — Лазар.
ТЕОДОРА:
Ништи ставилац, па онда дериште!
ЈЕЛЕНА:
Према теби; за коју годину одличан муж.
ТЕОДОРА:
Можда, али га не волим. Па онда, чини ми се, љуби Милицу.
ЈЕЛЕНА (мало изненађено):
Доиста?
ТЕОДОРА:
Тако мислим.
ЈЕЛЕНА:
А воли ли и она њега?
ТЕОДОРА:
Мислим.
ЈЕЛЕНА (задовољно за се):
Добро је (Гласно). Реци, би ли могла пружити руку Вукашину?
ТЕОДОРА:
Не.
ЈЕЛЕНА:
Поносит властелин и Кесар.
ТЕОДОРА:
Сумњив и лукав. И кад гледа у вас, не гледа вас.
ЈЕЛЕНА:
Сродство с таквим моћним властелином донело би користи царскоме дому, а теби углед.
ТЕОДОРА:
Подајте му Теодору.
ЈЕЛЕНА:
Цареву сестру — не дозвољава цар.
ТЕОДОРА:
А зашто да будем жртва ја?
ЈЕЛЕНА:
Јер ти желим срећу (За се). Семша мора бити уклоњен. (Гласно). Промисли се.
ТЕОДОРА:
И пошто се промислим и промислим, одлука биће Семша. (Поће).
ЈЕЛЕНА:
Биће Вукашин. Моје је заповедити, а твоје слушати. Нисам навикла икоме с пута склањати се, ни теби, самовољна девојко! (Теодора оде).
Лазар (Уће и пријави):
Велики господин Кесар...
ЈЕЛЕНА:
Вукашин? — нека уђе!


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 125 година.