Dušan Silni/10
| ←POJAVA 9 | Dušan Silni Pisac: Milorad Popović Šapčanin POJAVA 1 |
POJAVA 2→ |
ČIN DRUGI
Dvorana caričina. Čisto vizantijska.
POJAVA 1
JELENA i TEODORA
JELENA:
Dakle, ti ljubiš Samšu?
TEODORA:
To jest, ne ljubim ga.
JELENA:
Kad ga ne ljubiš, onda si slobodna, i to je bolje.
TEODORA:
Ljubim ga.
JELENA:
Kako to: ljubim — ne ljubim ga?
TEODORA:
Ne znam, ali je, draga sestro, tako.
JELENA:
Ili, možda, što je kraljevske loze?
TEODORA:
Možda.
JELENA:
Aha! (za se). Vlastoljubiva, dakle i ona mi takmac (glasno). Na dvoru je i druge gospode — Lazar.
TEODORA:
Ništi stavilac, pa onda derište!
JELENA:
Prema tebi; za koju godinu odličan muž.
TEODORA:
Možda, ali ga ne volim. Pa onda, čini mi se, ljubi Milicu.
JELENA (malo iznenađeno):
Doista?
TEODORA:
Tako mislim.
JELENA:
A voli li i ona njega?
TEODORA:
Mislim.
JELENA (zadovoljno za se):
Dobro je (Glasno). Reci, bi li mogla pružiti ruku Vukašinu?
TEODORA:
Ne.
JELENA:
Ponosit vlastelin i Kesar.
TEODORA:
Sumnjiv i lukav. I kad gleda u vas, ne gleda vas.
JELENA:
Srodstvo s takvim moćnim vlastelinom donelo bi koristi carskome domu, a tebi ugled.
TEODORA:
Podajte mu Teodoru.
JELENA:
Carevu sestru — ne dozvoljava car.
TEODORA:
A zašto da budem žrtva ja?
JELENA:
Jer ti želim sreću (Za se). Semša mora biti uklonjen. (Glasno). Promisli se.
TEODORA:
I pošto se promislim i promislim, odluka biće Semša. (Poće).
JELENA:
Biće Vukašin. Moje je zapovediti, a tvoje slušati. Nisam navikla ikome s puta sklanjati se, ni tebi, samovoljna devojko! (Teodora ode).
Lazar (Uće i prijavi):
Veliki gospodin Kesar...
JELENA:
Vukašin? — neka uđe!
|