Слепи деспот/4

Четврта појава

Четврта појава

СТЕФАН и ТЕОКТИСТ

СТЕФАН
Да гадна створа,
Ком треба човек језик да веже,
Што безобзирно прича, палаца
И на свакога блатом се баца.
ТЕОКТИСТ
Све новца ради. Како се вије,
Па пренемаже и скоро моли,
А гадне речи у миспи крије
А преподобних бујицу пропи!
Чу ли га само?
СТЕФАН
Слушах га доста.
Но сад бих хтео да ми сам каже
Намеру праву тог врашког госта,
Или гостију, што свадбу траже.
ТЕОКТИСТ
(смеје се)
Грешниче мили, мислиш од њега?
Па он сам не зна оно што лаже
— Кад мора чокек тако да каже —
Причаће, али од тога свега
Искрене можда две речи биће;
Па и то можда. Што треба скриће.
СТЕФАН
Ма шта да чујем!
ТЕОКТИСТ
Та све се крије
Мада си деспот, мало ко мари.
СТЕФАН
Владар без вида, то владар није,
Већ на згаришту пањ неки стоји,
Црн, хладан, влажан. . . Но пањ кад букне,
Многа ће цепка пред њим да стукне.
Јест. Ум је око. Ум је за цара.
А није око кад оно вара.