Slepi despot/4

Četvrta pojava

Četvrta pojava

STEFAN i TEOKTIST

STEFAN
Da gadna stvora,
Kom treba čovek jezik da veže,
Što bezobzirno priča, palaca
I na svakoga blatom se baca.
TEOKTIST
Sve novca radi. Kako se vije,
Pa prenemaže i skoro moli,
A gadne reči u mispi krije
A prepodobnih bujicu propi!
Ču li ga samo?
STEFAN
Slušah ga dosta.
No sad bih hteo da mi sam kaže
Nameru pravu tog vraškog gosta,
Ili gostiju, što svadbu traže.
TEOKTIST
(smeje se)
Grešniče mili, misliš od njega?
Pa on sam ne zna ono što laže
— Kad mora čokek tako da kaže —
Pričaće, ali od toga svega
Iskrene možda dve reči biće;
Pa i to možda. Što treba skriće.
STEFAN
Ma šta da čujem!
TEOKTIST
Ta sve se krije
Mada si despot, malo ko mari.
STEFAN
Vladar bez vida, to vladar nije,
Već na zgarištu panj neki stoji,
Crn, hladan, vlažan. . . No panj kad bukne,
Mnoga će cepka pred njim da stukne.
Jest. Um je oko. Um je za cara.
A nije oko kad ono vara.