Слепи деспот/3
| ◄ Друга појава | Четврта појава | Четврта појава ► |
Трећа појава
МАРКО АЛТОМАНОВИЋ и ПРЕЂАШЊИ
МАРКО
(улази клањајyћи се)
Госпоñо светла, дужност ме зове
Да вас изведем из собе ове.
Мајка вас зове, дужност налаже
Да поспушамо владарске гласе,
Јер ми смо црви што спаса траже
Код људи које врпине красе.
Недостојноме да име ваше
Изрече само, ево где сада
Велика почаст у део пада.
ЈЕЛАЧА
(одсечно)
Тамо где празне господа чаше
Место ми није. Шта ћу ја тамо?
МАРКО
Владарске тајне зар могу знати?
Владари, то су богови света,
За њих све треба на жртву дати.
ЈЕЛАЧА
Но шта ћу тамо?
МАРКО
Госпођо. . . дужност.
ЈЕЛАЧА
(с иронијом)
Но добро, добро. Богови траже
Да им што ћерка са земље каже.
Можда што важно тамо ме чека,
Где пуних чаша чује се звека.
(Одлази, за њом креће Марко.)
ТЕОКТИСТ
(који је све време разговарао нешто живо, али полако са Стефаном)
А отпративши госпоñу, кнеже,
Врати се к нама рад нека збора.
МАРКО
(поклони се)
За почаст примам. (Оде.)