Свет (комад у четири чина)/24
Нада, Јелкица, пређашњи.
НАДА. Извините, задржале смо се мало.
ЈЕЛКИЦА (носећи служавник). Љубим руке, госпођо.
НАДА. Замислите, морам вам признати, свађале смо се ја и Јелкица. Она каже да је њено да послужи, а ја кажем да је то моје.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (служећи се). Е па, ако хоћеш, душо, да ти истину кажем, Јелкица има право.
ЈЕЛКИЦА. Је л' те? Ето видиш. Баш вам хвала, госпођо.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Особито слатко.
НАДА. Хвала.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (држећи чашу с водом). Али.... Јелкица има право. До данас си и могла ти, душо, служити госте, али од данас, ако Бог да, то ће бити дужност Јелкина.
НАДА. Ја вас не разумем.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Ходи, ходи овамо, да ти кажем нешто на уво.
НАДА (приђе и принесе уво).
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (шапне јој нешто). Но? А гле како си поцрвенела, је ли?
НАДА (постиђено, повуче се).
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Дакле, ко треба да служи госте?
СТАНА. Е па, немојте да ми постидите девојку. Нека Јелка од сад служи; ето, и ја то кажем.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. И од сад неће бити свађе око тога?
НАДА. Неће.
ЈЕЛКИЦА (која је дотле слатким послужила Тому и Стану). А хоћете ли и мени што шанути на уво?
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Е, душице, ти си још мала за шапутање на уво. Доста је теби, што си и то извојевала, да од данас имаш права једино ти да служиш госте. Зар ти то није доста?