Протекција (комедија у пет чинова)/8
VIII
МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ
МААДЕН: Добар дан желим. Добро нам дошли, добро нам дошли! (Рукује се са свима).
САВЕТА: Гле, гле, ви нам то тако желите добродош- лицу као да сте оздашњи; као да нисмо заједно из паланке дошли.
МЛАДЕН: Да, али ја сам већ десет дана овде.
АЋИМ: Извол’те, седите!
МЛАДЕН: Благодарим, Па како сте путовали, извесно неугодно? Госпођици је морало бити чак и досадно?
ЈУЛКА: А не. Била сам нестрпљива да стигнем у Београд, па ми је то прекраћивало досаду....
АЋИМ: Мени су назебле вратне жиле.
МЛАДЕН (Јулки): Зар толико волите Београд?
ЈУЛКА: А, зар ви не?
МЛАДЕН: Та, ја сам дуго у њему био ђак...
АЋИМ: А, овај, нисте зар још полагали адвокатски испит?
МЛАДЕН: Не још. Јавио сам се и одређена ми је комисија, али не знам зашто се ствар одлаже. Сутра баш мислим да пођем министру да му се пожалим.
АЋИМ: Сутра?
МЛАДЕН: Да?
АЋИМ: А што сутра. Да ли можда сутра прима господин министар?
МЛАДЕН: Та, у ствари не прима. Он је слаб и већ неколико дана не излази из куће, али је обја- вио да ће сутра примати код куће.
АЋИМ: (За се): Још боље! (Гласно) Па кад се надате да пола жете испит?
МЛАДЕН: За два три дана свакојако
ЈУЛКА: Ја вам желим успех.
МЛАДЕН: Хвала!
САВЕТА: И ја такође!
МЛАДЕН: Хвала!
АЋИМ: А ја ћу вам пожелети кад свршите испит. Него... (Замисли се) А велите, сутра министар прима?
МЛАДЕН: Да!
АЋИМ: Е, онда... (Сети се) а јест, Бога ми! Овај, Савета и ти, Јулка, отидите мало тамо у собу; имао би са г. Младеном да проговорим нешто.
САВЕТА: Молим, молим! (Полазећи, тихо Аћиму) Пази, немој да дајеш реч!
ЈУЛКА: Али нећете поћи да нам се не јавите.
МЛАДЕН: О, молим, зар бих ја... !
САВЕТА И ЈУЛКА (Оду.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|