Protekcija (komedija u pet činova)/8
VIII
MLADEN, PREĐAŠNjI
MAADEN: Dobar dan želim. Dobro nam došli, dobro nam došli! (Rukuje se sa svima).
SAVETA: Gle, gle, vi nam to tako želite dobrodoš- licu kao da ste ozdašnji; kao da nismo zajedno iz palanke došli.
MLADEN: Da, ali ja sam već deset dana ovde.
AĆIM: Izvol’te, sedite!
MLADEN: Blagodarim, Pa kako ste putovali, izvesno neugodno? Gospođici je moralo biti čak i dosadno?
JULKA: A ne. Bila sam nestrpljiva da stignem u Beograd, pa mi je to prekraćivalo dosadu....
AĆIM: Meni su nazeble vratne žile.
MLADEN (Julki): Zar toliko volite Beograd?
JULKA: A, zar vi ne?
MLADEN: Ta, ja sam dugo u njemu bio đak...
AĆIM: A, ovaj, niste zar još polagali advokatski ispit?
MLADEN: Ne još. Javio sam se i određena mi je komisija, ali ne znam zašto se stvar odlaže. Sutra baš mislim da pođem ministru da mu se požalim.
AĆIM: Sutra?
MLADEN: Da?
AĆIM: A što sutra. Da li možda sutra prima gospodin ministar?
MLADEN: Ta, u stvari ne prima. On je slab i već nekoliko dana ne izlazi iz kuće, ali je obja- vio da će sutra primati kod kuće.
AĆIM: (Za se): Još bolje! (Glasno) Pa kad se nadate da pola žete ispit?
MLADEN: Za dva tri dana svakojako
JULKA: Ja vam želim uspeh.
MLADEN: Hvala!
SAVETA: I ja takođe!
MLADEN: Hvala!
AĆIM: A ja ću vam poželeti kad svršite ispit. Nego... (Zamisli se) A velite, sutra ministar prima?
MLADEN: Da!
AĆIM: E, onda... (Seti se) a jest, Boga mi! Ovaj, Saveta i ti, Julka, otidite malo tamo u sobu; imao bi sa g. Mladenom da progovorim nešto.
SAVETA: Molim, molim! (Polazeći, tiho Aćimu) Pazi, nemoj da daješ reč!
JULKA: Ali nećete poći da nam se ne javite.
MLADEN: O, molim, zar bih ja... !
SAVETA I JULKA (Odu.)
|