Протекција (комедија у пет чинова)/6
VI
АЋИМ, САМ
А Ћ И М: Ко би то рекао? Ко би то рекао? Савета и не зна, пашће у несвест кад јој кажем. Али ако, она је крива, она га је таквог родила. На њу је, јер и она који пут запне па ме изгрди на пасја кола. И онда, дабоме, кад мајка грди предеедника суда, дете ће да грди министра. Она је крива! Него сад не треба ни часа часити. Молба треба да ми је готова, па ако могу још данас код министра, најдаље сутра, јер може бити он још не зна да је мој син уредник тога листа. (Седне и пише) Високо благородни господине министре (Говори). Тачка, није, удивително! (Пише). Служећи већ четрдесет лета по разним државним надлештвима, већим пак делом мога живота по внутрености, најпосле верујем да ће господин министар, имајући у виду моју беспрекорну службу, преместити ме у Београд (Говори). Точка. Нећу дугачко. Ако му је кратко нека узме, има тамо код њега још дванаест мојих молби, па нека чита (Пише) „И у тој надежди остајем господину министру препокорни служитељ, понизни... (Говори) Точка. Доста је, брате и оволико. Неће ту помоћи ова молба, ако што помогне помоћи ће ова писма. Ух, само да ми не поквари онај комунац.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|